Замке интернета
Интернет је већ дуже вријеме свакодневни, ако не и најважнији, дио живота како одраслих тако и дјеце. Живимо под паролом “ако се није десило на друштвеним мрежама, као да се није ни догодило”.
Дигитални свијет постао је дио реалног, стварног свијета јер у њему људи славе, радују се, шопингују, уче, информишу се, склапају пријатељства, послове па и бракове. Уз помоћ телефона, таблета, рачунара, телевизора или неког другог “паметног” уређаја, уз помоћ којег приступамо интернету, конзумирамо у ходу стотине информација дневно међу којима су и појмови попут приватности и опасности у дигиталном свијету које људи, чини се, не схватају озбиљно. Иако смо безброј пута сви упозорени на опасности које вребају у том непресушном извору информација, преваре су свакодневне јер се многи понашају наивно па чак и неодговорно. То ризично понашање доводи до крађе идентитета, разних видова финансијске штете, губитка угледа, проблема у приватном и пословном животу и слично.
Полиција али и бројни други стручњаци не престају упозоравати на лоше стране интернета, које су можда више одраз незнања појединца или слабости да се одупру одређеним ситуацијама.
Јер из пуког незнања или слабости корисници интернета тек тако кликну и купе торбу на неком рандом профилу на “Фејсбку” или “Инстаграму” гдје се јасно може видјети да се не ради о регистрованом трговцу. Посљедица таквог шопинга често буде штетна по купца на чију адресу стигне производ ни сличан оном порученом. Дешава се и да купац добије погрешну величину, боју, дезен а све без могућности замјене и поврата новца јер роба увијек стиже без рачуна који је потврда обављене куповине. Због таквог стања, према ријечима стручњака који се баве заштитом потрошача, више од 90 одсто превара, односно приговора на куповину не могу се ријешити у корист купца. Да ствар буде горе, због неуређености закона који би казнио “Фејсбук” трговце на годишњем нивоу милиони марака заврше у илегалним токовима што представља и озбиљну штету по буџет Српске и БиХ.
Посебно је ризично плаћање платним картицама које је понекад као ко по минском пољу. Због виртуелних лопова који вребају платне картице полиција поново упозорава грађане Српске да податке о рачунима у банкама не откривају на интернету јер су забиљежени лажни купци који жртве траже на огласним платформама.
Дигитално описмењавање и едукације о замкама виртуелног свијета непресушан су извор тема и о томе се много говори али у фокус су махом дјеца, а не одрасли који су чешће жртве превара. Дигиталној писмености требало би прво подучити одрасле па тек онда образовати дјецу. Мушкарци и жене морају знати разликовати трговца од илегалца, лажну наградну игру од праве, али и како заштитити личне податке. Додатна едукација треба свима, а не само дјеци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
