Заказали смо

Драгана Орловић

Поједине здравствене установе у БиХ не раде како треба. Заказале су. И то одавно. Не ваља ни систем који им толерише што лоше раде. Ни закони који су неријетко само мртво слово на папиру, а који за посљедицу сада имају двоје мртве дјеце. Звучи страшно. Јесте. Страшније не може бити, јер да су те исте установе добро радиле свој посао, а написани закони примјењивани, данас би вјероватно све било другачије.

Овако, за само неколико дана страдало је двоје недужних малишана - деветогодишњи дјечак из Фоче и двоипогодишња дјевојчица из Какња.

Дјечака из Фоче упуцао је човјек који је имао психичких проблема. Умјесто да је адекватно лијечен и хоспитализован, он је у кући имао читав арсенал оружја, пресретао и плашио мјештане и на крају испунио вишемјесечне пријетње. Убио је. Нико га прије тога није озбиљно схватао док је шетао градом и тврдио да ће некога убити, а о надзору надлежних здравствених установа, чији је пацијент био, сувишно је и говорити. 

Са друге стране, малена Џена Гаџун преминула је због тешких компликације које су настале након рутинске операције у једној приватној клиници. Операцију је извела докторица која нема лиценцу љекарске коморе. Контролом је утврђено и да апарати ординације у којој је дјевојчица оперисана нису верификовани. Родитељи су ангажовали адвоката који ће утврдити да ли је било пропуста и ко је крив за то што се догодило. Огласило се и Тужилаштво Кантона Сарајево, саопштивши да ће након анализе прикупљене медицинске документације, налаза обдукције, потребних вјештачења, анализе изјава више лица, те других радњи доказивања које се предузимају, утврдити да ли има елемената кривичне одговорности у вези са лијечењем и смрћу дјевојчице.

Међутим, све је то сада прекасно, или боље рећи, није довољно. Све док неко не објасни како смо уопште доспјели у овакву ситуацију. Како је могуће да поједине наше клинике и ординације раде, а немају потребну документацију за пословање? Зашто је љекарима у јавним здравственим установама дозвољено да шаљу пацијенте у приватне клинике у којима су такође запослени и када има и када нема потребе за то? Да хирурзи без лиценци могу оперисати дјецу, као и да је појединцима са психичким поремећајима омогућено мјесецима да несметано шетају и пријете, док код куће имају читав арсенал оружја... Заказали смо изгледа, и то на разним пољима.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана