Вирус мржње

Вељко Зељковић
Вирус мржње

Политичка атмосфера у БиХ је у посљедњих неколико седмица и мјесеци постала толико “затрована”, пријетећи да изазове озбиљне “медицинске” проблеме. Нажалост, ова затрованост свјесно се све више шири путем вируса мржње. Иако је прошло 27 година од рата у БиХ, појединци, па чак и припадници Исламске заједнице, својски су се потрудили да сваки суживот обесмисле. Игра се поново на карту вјерске мржње.

Након што је СДА испала из игре за формирање власти, припадници ове странке су уз помоћ одређених припадника ИЗ одлучили да поново закувају ствари у БиХ. И то се свјесно ради. Јер, шта је требало имаму из Козарца да у својој бесједи вјерницима помене Светог Саву или рецимо Српску православну цркву и то у таквом контексту који не само да је увредљив, већ и срамотан за некога ко би требало да пропагира мир.

Да се не ради о случајном и изолованом инциденту говори и недавни случај имама из Бихаћа, професора који је Српску назвао “окотом”. И обојица имама су ове своје бесједе поносно окачили по друштвеним мрежама. Да народ чита. Да се млади људи “образују”. На тај начин стасава нека нова млада генерација којој онда бушење гума на српским аутомобилима и напади на дјецу и родитеље из Србије постаје нешто сасвим нормално.

А онда је иза поменутих имама стао и врх ИЗ, наводећи како је реакција власти Српске била непримјерена те да се ради о још једном наводном атаку на Бошњаке. Умјесто да осуде њихове поступке, баш као и оне када су нападнута дјеца и њихови родитељи у “мултиетничком” Сарајеву, они су наставили са ширењем опасне србофобије и увредама. Присјетимо се само и стријела које су испаљиване од стране Изетбеговића, Комшића или рецимо Турковићеве и Џаферовића. Овај посљедњи је чак Дан Српске и 9. јануар упоредио са “нацистичким одредима смрти”.

Колико ово лудило иде далеко може се видјети и из недавних медијских написа како се Дому здравља у Градачцу десио “невиђени скандал”, јер је једна од запослених на својој униформи имала срамотно обиљежје. Заставу Србије на рукаву. Надлежни су одмах покренули кривичну одговорност због, како је наведено - “ширења вјерске и националне мржње”. Називати Светог Саву “фашистом” а СПЦ “сектом”, за њих није ширење вјерске и националне мржње, али јесте ношење униформе на којој стоји амблем сусједне државе. Тим истим сметају и српске вакцине, инвестиције у електроенергетски сектор, културна и духовна сарадња Београда и Бањалуке. Утисак је да се спроводи једна те иста матрица која је деценијама уназад примјењивана у “лијепој њиховој”, у којој је хрватски идентитет грађен на мржњи према Србима. Да ли је то грађанска држава, коју поједини бошњачки политичари прижељкују?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана