Спортска галаксија: Грам наде на туђ рачун

Глас Српске 19.10.2007 00:00

Пише Добривоје Боби Јанковић

ДA ли има народа који више од Срба жели највише, а који се уме задовољити најмањим? Нови Aзербејџан, за разлику од ондашњег Aзербејџана који нас је обезглавио у Подгорици, па у Бакуу (оно кад је Дејан Савићевић, као частан човек, поднео оставку на место селектора), пао нам је као закаснели мелем на љуту рану. "Шестица" тако дође као сведочанство да је репрезентација Србије могла да успе у квалификацијама за Европско првенство, али да је лоше вођена. Наши људи воле "шестицу" у противничкој мрежи, макар она обележила крајњи неуспех. Уосталом, "шестицу" још нико није постигао у квалификацијама, а Срби су, ето, могли и то да ураде. Зато смо у Бакуу добили грам наде на туђ рачун. Добили смо прилику за нове калкулације, а стручно-руководећи челници ће "шестицу" окренути у своју корист како се у фудбалским врховима ништа не би мењало. Није наш проблем у сменама, поготово не у сменама по сваку цену, у сменама, забога, уколико Белгија не откине бод Пољацима, или Финска Португалцима. Наравно, на нека кључна питања, уколико реалност наложи да се на Шампионат Европе пласирају Португалија и Пољска, наша врхушка - и стручна и руководећа - мораће да одговори на нека питања о неуспеху. Прво, каква је то спортска група која шансу изгуби тамо где се шанса не сме изгубити - пет бодова нам је остало у трави Казахстана и Јерменије! Бламажа! Е, када је тако, кривица је голема. Кривица свих који су у организационо-стручном вођењу националног тима. Селектор Клементе је крив колико је крив, као човек који је свој посао радио "с ногу" и са сталним боравком у Билбау, а повременим уз репрезентацију у тих неколико дана када би она била на окупу. Циници чак налазе како је он долазио на утакмице само неколико сати пре публике. Њему је, а да се нико није претерано љутио на њега, тако нешто било дозвољено када је склапао уговор са Фудбалским савезом Србије. Ипак, и то може да не буде најважније у неуспешној "операцији ЕП". Негде другде, то јест другде, где се то не сме, погрешио је Хавијер Клементе. Није играчима (и једнима, и другима, и трећима које је позивао под српску заставу) наметнуо тактички концепт који успева. Концепт који успева бар против слабијих репрезентација. Народски речено, нисмо имали грам игре. Случај Дејана Станковића, који је демисионирао из репрезентације, а култура и љубав према тиму своје земље налажу му да буде коректан млади човек, а не звоник катастрофе у квалификацијама - много тога говори. Тачније, све говори. У једном Интеру, он је одличан, у репрезентацији тумара од немила до недрага на терену, без стриктног задатка и обавезе у игри. Даље, Немања Видић је у Манчестер јунајтеду једно, а у репрезентацији нешто друго. Сличан је случај са Марком Пантелићем као истакнутим стрелцем у Бундеслиги, па и Крстајићем из Шалкеа. И тренер-лаик може да објасни због чега је то тако. Поменути репрезентативци играју у иностраним клубовима у готовим тимовима, добијају стриктне, а не универзалне задатке, и стриктно их и са потпуном дисциплином обављају - то је све. Зато тамо досежу потребан стандард игре. Клементе, који је и сам на предавању нашим тренерима једном у Ковилову рекао да не подноси никакве системе и шаблоне, него да је за "слободну игру", учинио је - вероватно несвесно - да екипа не добије стандардни израз, и његова кривица је са те стране неспорна. Нико никога, наравно, неће да шаље у Хаг зато што нам репрезентација пати овакве муке, што су навијачи стекли ново разочаравајуће искуство. Природно, тако нешто неуспех доноси, а да на крају жигошемо појаву о којој тражим изјашњавање читалаца: да ли је најава стимулације белгијских репрезентативаца, дакле плаћање милион евра, како говори наша брука, да запну против Пољака и ишчупају бод у нашу корист - логична, природна, уобичајена или дозлабога примитивна појава? Обмањивачи таквом идејом, ипак, су отишли предалеко. Видим, руководство о оваквој сулудој "идеји" - ћути. Ваљда зна да од тога неће бити ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.