Узалудна упозорења
Ревизорске службе у БиХ годинама, изгледа, узалуд троше вријеме, папир и новац јер су ријетке институције које озбиљно схватају њихове препоруке и упозорења с циљем побољшања финансијске дисциплине на тим адресама.
Канцеларија за ревизију институција БиХ објавила је резултате анализа за све институције на заједничком нивоу власти, а којих је више од 70. Готово да нема адресе на којој нису утврђене одређене мањкавости и игнорисање закона.
Махом се најмање пажње, као и ранијих година, што је посебно поражавајуће, поклања поштовању правила која важе приликом запошљавања и узимања новца из заједничке касе. Ипак, најгоре од свега је што за поједина правила не маре најодговорнији у тим институцијама па и не треба да чуди када такве и сличне грешке у корацима направе они испод њих.
Класичан примјер јавашлука је уписан покрај имена актуелне министарке иностраних послова. Бисера Турковић је, наиме, како пише у ревизорском извјештају тог министарства који је објавила ревизија, немилице “пеглала” бизнис картицу. Потрошила готово дупло више од дозвољеног лимита.
Да ствар буде гора по све, и ревизори су навели да, иако постоји опција да се у случају прекорачења лимита разлика намири са рачуна оних који су је и направили, то једноставно није пракса.
И шта то показује? Показује да су бахатост и неодговорност високо на свим љествицама када је ријеч о институцијама на заједничком нивоу власти. И то, што је најгоре, нису показали само посљедњи извјештаји у којима је дат пресјек стања у 2021. години. Такву слику гледамо готово сваког љета када на видјело Канцеларија за ревизију институција БиХ избацује ове извјештаје у којима даје стручну оцјену степена поштовања финансијске дисциплине и усклађености пословања са правилима која су усвојили надлежни.
Стотине милиона марака на годишњем нивоу “прогутају” министарства те агенције, канцеларије, дирекције, институти и друге силне институције на нивоу БиХ. Спорних рачуна има у недоглед, али сви све правдају без бојазни да ће сносити било какве санкције због непоштовања закона и прописа јер им се тако може.
Иако парламентарне комисије, па чак и Савјет министара, годишње барем једном наводно детаљно прегледају гдје гријеше њихови сарадници, ни то не оставља неки видљивији траг. Институције, односно запослени у њима углавном немају жељу да поправе оцјене, али ни ревизија, по свему судећи, нема снаге да некој од њих додијели негативно мишљење већ се и даље, и то годинама, одлучује за “мишљење с резервом”.
Грешака има на обје стране, али је чињеница да ревизорске извјештаје мало ко схвата озбиљно и да јавашлук годинама пролази без икаквих санкција, а то иде само наруку онима који луксузно и без гриже савјести живе на грбачи грађана који све мање успијевају да споје почетак и крај мјесеца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
