Уставни представник

Дарко Момић

Уставни суд БиХ одавно је преузео улогу високог представника, јер својим одлукама дубоко задире у правно-политички систем БиХ или, прецизније, Републике Српске.

 

Од “чувене” Одлуке о конститутивности народа из јула 2000. године прошле су двије деценије, а у њих је стао још низ спорних одлука које су као по правилу доношене без гласова српских, а често и хрватских судија, што ће рећи гласовима тројице страних и двојице бошњачких, односно СДА судија. Мијењале су се у том периоду власти у Српској, али не и однос Уставног суда БиХ према Српској. Ипак, ова тзв. правосудна институција у посљедњих неколико година интензивирала је свој антисрпски карактер. Иако се чинило да се послије шокантне одлуке којом је оспорен 9. јануар као Дан Републике не може десити ништа горе, услиједило је још неколико одлука којима се Република Српска развлашћује. Један од посљедњих, али не и посљедњи атак на Српску, била је одлука којом се пољопривредно земљиште Републике Српске проглашава тзв. државном имовином.

Послије те шокантне пресуде услиједила је оштра реакција из Српске, али мали високи представници у тогама судија Уставног суда БиХ нису се превише обазирали на то и наставили су са накарадном судском праксом.

Једна од успутних одлука овог “суда” која се по свом садржају на први мах није чинила спорна, а у ствари је изузетно значајна, јесте одлука којом је уважена апелација седам бошњачких делегата у Вијећу народа РС и наложено брисање одредбе о смртној казни из Устава Републике Српске.

Правни експерти из Српске заједно са члановима Одбора за уставна питања Народне скупштине РС нису оспоравали садржај апелације и захтјев за брисање смртне казне из Устава, али су указивали на то да седам делегата у Вијећу народа РС нема уставно овлашћење да подноси апелације. Међутим, није пило воде њихово прецизно објашњење да Вијеће народа није један од домова Народне скупштине и да седам делегата не представља четвртину чланова једног од домова републичког парламента која је по Уставу неопходна за подношење апелација.

Уставни суд БиХ на том питању смртне казне направио је преседан, Вијеће народа легитимисао као други парламентарни дом и ставио га у исту раван са Народном скупштином, чиме је отворио Пандорину кутију за нове бошњачке апелације.

Прва је била горепоменута апелација у вези са пољопривредним земљиштем коју је, гле чуда, прихватио Уставни суд, а друга је ових дана актуелна апелација којом се оспоравају одредбе Закона о стварним правима РС са јасним циљем да се послије пољопривредног покуша отети и грађевинско земљиште Републике Српске.

Са накнадном српском памети, сљедећи корак ће бити отимање шума, па вода, па... Лаку ноћ, Републико Српска!

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана