Уставна сјекира

Дарко Момић

Уставни суд БиХ својим одлукама у потпуности потврђује народну пословицу која каже да “свака сјекира себи усијече маљ”, јер та правосудна институција (кхм!) још од фамозне одлуке о конститутивности народа из 2002. године чини све што може да сама себи скрати вијек.

 Поменута одлука о конститутивности представља прво озбиљно прекрајање Дејтонског мировног споразума и угаони камен од кога је под патронатом међународне заједнице и будним оком шефова ОХР-а почела разградња политичко-правног уређења БиХ створеног у Дејтону. Под плаштом декларативне борбе за “функционалнију” државу услиједиле су бројне одлуке високих представника којима су укидане надлежности Српске и преношене на заједничке институције. У овом или оном тренутку “петричи”, “ешдауни”, “шварц-шилинзи” и остали у томе су имали подршку политичких званичника из РС, било да су својим гласовима у Парламенту БиХ аминовали наметнуте одлуке, било да су својим нечињењем прихватали ново стање ствари. У међувремену, капацитет ОХР-а је излапио, а улогу интервенционисте преузела је институција чији основни задатак и функција је да штити устав - Уставни суд БиХ.

Послије низа шокантних одлука тог суда преко којих су званичници Српске олако прелазили или су се на њих освртали само са пар дана вербалне канонаде, напокон се десило оно што је требало давно и коначно је најављен озбиљан конкретан корак који треба да заустави правно насиље. Највиши званичници Српске уз подршку представника свих српских парламентарних странака јуче су најавили да ће престати да учествују у одлучивању на нивоу заједничких институција док се рад Уставног суда БиХ не доведе у оквире закона. Паљење црвене лампице изазвала је посљедња одлука тог суда којом правним насиљем Републици Српској жели да се отме пољопривредно земљиште. Рачунајући вјероватно да су успјели да јој отму рођендан, проглашавајући неуставним Дан Републике, 9. јануар, бивши високи функционери СДА у судијским тогама Мирсад Ћеман и Сеада Палаврић уз подршку троје страних судија окомили су се и на територију Српске доносећи правно потпуно сулуду одлуку која представља директан удар на уставне темеље Републике Српске, али још више на саму БиХ.

При томе су посебно лицемјерне изјаве бошњачких званичника да су “одлуке Уставног суда БиХ коначне и обавезујуће и да се морају поштовати”, јер се од укупно 17 одлука тог суда које нису спроведене, адреса одговорних за неспровођење чак 15 одлука налази у ФБиХ, односно у Сарајеву.

На крају крајева, кад се каже да свака сјекира себи усијече маљ, не мисли се само на срамно понашање тзв. судија Уставног суда који ће доћи главе БиХ, већ и на оно што раде њихови политички ментори. Ко је рекао НАТО?!

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана