Трка за 4.617 индекса

Анита Јанковић Речевић
Трка за 4.617 индекса

Систем вриједности у времену у којем живимо све мање је јасан. Што је некада, не тако давно било срамота, данас је пожељно и високо цијењено.

Запали смо у стање ерозије морала, које је, чини ми се нарочито изражено на пољу образовања.

Због трговине и незаконитог издавања, факултетске дипломе су постале готово безначајне, ни изблиза цијењене као раније. А и зашто би се цијенио труд, учење, мука, стрес кад се за мало новца може купити диплома жељеног занимања. На конкурсу за посао кандидате и онако нико не пита за стечено знање и компетенције које имају.

Провјерен рецепт за добијање посла већ деценијама уназад је страначки дрес или "бабина линија". Кад је већ тако "за чије бабе здравље" млади да се муче и уче. Много је брже и практичније купити диплому него четири године гулити над књигом. А резултат је на крају исти. Радна књижица престижних предузећа и јавних институција, гдје су плате и радни услови далеко најбољи, завршиће у рукама оног ко има познанство.

Због пољуљаних моралних вриједности у друштву врло је тешко ових дана бити у кожи свршених средњошколца у Српској.

Млади људи који су на животној раскрсници треба да изаберу пут који ће им обезбиједити перспективну будућност, само је дилема да ли посегнути за наставком школовања или одмах потражити одговарајуће запослење. И то по могућности у иностранству.

Они који изаберу да се додатно образују у трку по индексе кренуће за десетак дана, када почиње предаја докумената на јавним високошколским установама. Мјеста има за 4.617 бруцоша, а у којој мјери ће амфитеатри бити попуњени биће познато на јесен.

Претходних година ни три уписна рока нису била довољна да буду попуњене празнине у клупама факултета у чијим просторијама струји промаја већ годинама. Кривац за то, поред погрешних вриједности у друштву, негативне демографске слике и миграција, су и сами факултети који недовољно улажу у маркетинг и промоцију својих студијских програма. Махом су окренути средњим школама у Српској, а њихова промоција у земљама региона готово да потпуно изостаје. С циљем привлачења студената, како домаћих тако и иностраних, морали би јачати улагање у маркетинг, али и прилагођавати студијске програме потребама странаца.

Медицински факултети у Бањалуци и Фочи идеалан су примјер како треба. Увођењем основних студија медицине и на енглеском језику успјели су привући знатан број младих из Индије, Турске и других, претежно, азијских земаља. Од наредне академске године ино-студенти у Српској ће на енглеском моћи студирати стоматологију, фармацију и сестринство, што ће поменутим високошколским установама обезбиједити пуне амфитеатре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана