Топла вода из ВСТС-а

Дарко Момић

Тврдње предсједника Високог судског и тужилачког савјета БиХ Милана Тегелтије да ова институција од 2016. године трпи снажне притиске и ударе чији је, како је оцијенио, крајњи циљ да правосуђе претвори у политички алат за рјешавање политичких питања и принуде на политичкој сцени БиХ највише личе на откривање топле воде.

Личе на откривање топле воде зато што је одавно јасно да је правосуђе дебело у канџама политика које се грчевито и снажно боре да задрже или преузму контролу над трећим стубом власти. Уосталом, то је потврдио и сам Тегелтија, јер његове ријечи да “вјерује да постоји довољно велики број паметних људи који су у стању да препознају и адекватно одговоре на кампању против ВСТС-а и цјелокупног правосуђа” највише личе на својеврсни вапај и тражење политичке подршке за “адекватан одговор на кампању против правосуђа и институције на чијем је челу”. Да парадокс буде већи, а о томе говори или боље речено пише по друштвеним мрежама Тегелтијина замјеница Ружица Јукић, чини се да у ВСТС-у траже политичку заштиту у страху од независног експерта ЕУ за правосуђе Рајнхарда Прибеа који би ускоро требао да представи свој извјештај о стању у правосуђу у БиХ.

При свему томе додатни парадокс у цијелој причи о правосуђу, па тако и у вези са недавним медијским тврдњама о могућој интервенцији високог представника Валентина Инцка и распуштању ВСТС-а лежи у томе што о суштини цијеле приче годинама не говори нико, јер огромна већина правосудних и политичких актера свој став граде у односу на тренутни однос снага у правосуђу и према томе да ли су на власти “њихови” или нису.

А суштина и највећи парадокс лежи у томе што су за катастрофално стање у правосуђу најодговорнији управо они које представља “експерт” Прибе - међународна заједница. Оно што је јако значајно јесте чињеница да је као један од кључних реформских корака у процесу започетом сада већ давне 2002. године истакнуто управо формирање и улога ВСТС-а. Тадашња власт у Српској упркос упозорењима појединих домаћих експерата и угледних ауторитета из области права покорно је прихватала све реформске кораке, а резултат је тијело које највише личи на Франкенштајна зато што није познато да у свијету постоји пракса да у једном, те истом тијелу сједе судије, тужиоци и адвокати и бирају судије, тужиоце, као и носиоце најважнијих функција у правосуђу.

Шта је резултат рада тог Франкенштајна одавно је јасно, а посљедњих мјесеци то се само додатно потенцира из простог разлога што су они који су направили чудовиште над њим изгубили контролу и сада шаљу Прибеа не би ли ту контролу повратили. На та настојања и у очекивању Прибеовог извјештаја у Републици Српској одзвања “ко је са странцима тикве садио, структурални дијалог му се од главу слупао”.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана