Тежак посао

Маријана Миљић Бјеловук

Сваки посао који би требало колико-толико да допринесе побољшању ситуације на домаћем тлу одмах у старту, углавном, буде осуђен на пропаст.

У већини случајева ти послови се вуку годинама по надлежним институцијама и на крају од њих не буде ништа.

Тако је Влада Српске прије извјесног времена најавила да ће направити паралелу између одрживих и неодрживих јавних предузећа, те да ће она која су лоша угасити и тржиште очистити од таквих фирми. Тај посао је повјерен Инвестиционо-развојној банци и ресорним министарствима. На крају, поједини ресори су завршили свој посао, а други, ни након двије, три године то нису успјели. То правдају тиме да не могу дефинисати јасне критеријуме за подјелу предузећа на одржива и неодржива, имајући у виду њихов значај са становишта дјелатности коју обављају. Па, ако већ то нису знали да ураде, онда су требали рецепт да препишу од својих колега који су направили јасну паралелу између добрих и лоших јавних предузећа.

Тежак посао, незнање или шта већ!? То је оправдање појединих ресора који нису ни након дужег времена направили листу одрживих и неодрживих јавних предузећа која се налазе под њиховим окриљем.

Са друге стране, грађани Српске поштено плаћају све те стручњаке по министарствима и другим институцијама који, ето, не могу, нама наизглед, ни једноставан посао привести крају. Шта је онда са оним пословима који обичном грађанину изгледају компликовано? За то им је, вјероватно, потребна деценија, двије, три, да би на крају, као и за овај, имали исто образложење. Јавна је тајна да се то дешава зато што све те институције, које финансирају грађани, не бирају кадар по степену занимања, већ искључиво по политичком дресу.

Са друге стране, сигурно имамо на бироима оне праве стручњаке, који својим знањем, у веома кратком року, могу да одговоре на ове задатке, који су и обавеза преузета из Реформске агенде.

Поред тога, можда појединцима и не допуштају да се формира та листа одрживих и неодрживих јавних предузећа јер и она служе само за запошљавање људи пред изборе и извлачење новца. Због такве праксе већина тих фирми је на рубу пропасти и само биљеже милионске губитке. Ако је судити према том критеријуму, онда би највећи дио њих био у колони неодрживих, док би се она добра предузећа могла избројити на прсте једне руке.

Очигледно је да је најављивано завођења реда и рада, како у министарствима, тако и другим јавним институцијама, агенцијама и предузећима, остало само на томе. Ништа се није промијенило. И неће. И нико на крају не одговара за нерад и незнање.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана