С обје стране Дрине: Пут наде и разочарења

Глас Српске 17.10.2007 00:00

Пише Бранимир - Бата ГРУЛОВИЋ

ГРAЂAНИ западног Балкана, пре свега Србије и БиХ, не треба пуно да жале што се придруживање ЕУ удаљило више него што се очекивало. То што је Црна Гора пре два дана потписала споразум о стабилизацији и придруживању је ништа друго до политички маневар ЕУ. Тренутно, од тог потписа корист ће имати само црногорска политичка елита, али не и грађани Црне Горе. Пут до пуноправног чланства у ЕУ је дуг и тежак, пун наде и разочарења, и све цехове на том путу платиће искључиво грађани. - Западни Балкан није ништа друго него нека врста експеримента од којег зависи будућност Европе. Западни Балкан је кључна проба ефикасности ЕУ - изјавио је Хавијер Солана у Бриселу 2001. године. На основу те изјаве лако се може закључити да је Западни Балкан својеврсно тест поље спољне политике коју води ЕУ. Односно за ЕУ Западни Балкан је јединствени виртуелни простор у једном делу Европе који прво сам мора да искорени балканизацију као облик понашања како та балканизација не би заразила остатак континента. Запад је све време југословенске кризе експериментисао на разним плановима из, за њих, прагматичних разлога, како би били спремни за могуће сукобе на простору Евроазије. Aко се ЕУ жели ширити на исток, мора имати јасну стратегију и одговоре на евентуалне конфликтне ситуације, сличне онима на простору бивше СФРЈ. Они који господаре политичким животом наше планете по свему судећи немају намеру да политички оживљавају давно умрлу Југославију, али засигурно, желе да подстакну неки облик балканског заједништва Aлбаније, БиХ, Македоније, Црне Горе, Србије, укључујући Космет, и коначно Хрватске, без обзира на то што се, како рече хрватски премијер у Њујорку, шокирана и повређена Хрватска, због пресуде Хашког трибунала тзв. "Вуковарској тројци", упиње да докаже како не припада Балкану и како би требала да буде примљена у пуноправно чланство ЕУ пре свих других земаља са овог гео-политичког простора. Чињенице говоре да већина ових земаља не испуњава услове за пријем у ЕУ, али се сви надају да ће до пријема ипак ускоро доћи. Руку на срце, Брисел је већ једном зажмурио кад се ради о испуњавању услова код пријема Румуније и Бугарске у породицу земаља ЕУ. Чак и политичке аналфабете знају да су ове две земље и даље оптерећене корупцијом, криминалом, али и ниским степеном привредног развоја па су и поред тога примљене у пуноправно чланство ЕУ. Са друге стране ЕУ се финансијски исцрпела последњим проширењем, што лако може да има за последицу да се проширење заустави на неко дуже време, а да се за то заустављање одговорност пребаци на земље које очекују да постану кандидати за чланство у ЕУ. Што се тиче БиХ и нада да би могла да буде кандидат за чланство у ЕУ нестала је оног тренутка кад су пропали сви преговори око наметнутог предлога за реформу полиције. Упадају у очи дисонантни тонови који стижу из Брисела, који опет оптужују Србе за неуспех проговара. Додуше у извештају из Брисела каже се да нису само они кривци, али изостало је прецизно навођење ко је још сукривац. Користећи се старим пропагандним триком, као кривци апострофирају се само Срби и то тако остане упамћено. На њихову жалост овог пута тај стари трик неће проћи, јер смо се у међувремену довољно политички описменили да те и сличне трикове препознајемо, и што је још важније, имамо механизме да на њих правовремено и примерено одговоримо. A да ли ће се то догодити, то је већ друго питање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.