Aсфалтирана још једна дионица саобрачајнице Скелани -

Глас Српске
Aсфалтирана још једна дионица саобрачајнице Скелани -

У суботу завршени радови на асфалтирању дионице од Бујаковића до Факовића, у дужини од 16 километара. Прије полагања асфалта овај пут, уз лијеву обалу Дрине, проширен је и комплетно уређен

СКЕЛAНИ - Влада Републике Српске приводи крају један од најзначајнијих пројеката за опстанак и повратак људи на подручје општина Сребреница и Братунац. Обезбиједивши више од 30 милиона марака за изградњу, уређење и асфалтирање путева у овом дијелу Подриња, актуелна Влада потврдила је да је Сребреница њена највећа инвестиција у овој години, јер брине о народу овог краја који је, због лоших макадамских путева, деценијама живио у готово потпуној изолацији. На регионалном путу Скелани-Братунац у суботу су завршени радови на асфалтирању дионице од Бујаковића до Факовића, у дужини од 16 километара. Прије полагања асфалта овај пут, уз лијеву обалу Дрине, проширен је и комплетно уређен. - Интензивирали смо радове и на регионалном путу од Братунца до Дрињаче, на којем ћемо ускоро асфалтирати три дионице, у укупној дужини од 8,2 километра. Највише проблема задала су нам клизишта на појединим дијеловима. Међутим, успјели смо да ријешимо овај проблем и све се одвија по утврђеном плану - рекао је прекјуче новинарима главни технички руководилац предузећа "Нискоградња" из Лакташа, Свето Балабан. Поменуто предузеће изводи радове на путевима у овом дијелу Подриња. Средствима Владе Републике Српске асфалтирана је и, крајем прошлог мјесеца предата на употребу, осам километара дуга дионица Језеро-Добрак, на регионалном путу од Сребренице према Скеланима. Предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић истиче да ће активности, које је републичка Влада предузела на обнови и развоју Сребренице, допринијети да људи, а посебно млади, остану на овим просторима. - Aсфалтни путеви од Скелана према Сребреници и Братунцу представљају жилу куцавицу развоја овог дијела Подриња, са којег се - управо због лоше путне мреже - у посљедњих педесет година иселио највећи дио становништва. Простор уз ријеку Дрину је од националног и стратешког интереса за Републику Српску и становништво ових крајева - нагласио је Павловић. Он је подвукао да је премијер Српске, Милорад Додик, обећао да ће Влада, кроз Развојно-инвестициони фонд, обезбиједити средства за запошљавање људи и тако створити услове за останак младих у Подрињу. Осим широких асфалтних путева, низ Дрину се ређају натписи села: Црвица, Петрича, Жлијебац, Бољевићи, Радијевићи... Мјештани, који су, послије школовања, остали на својим огњиштима и стрпљиво чекали Владу Републике Српске да започне реализацију овог пројекта, доживјели су овај посао као велику награду. - По завршетку школовања већина младих одлази одавде. Вјеровао сам да ће доћи вријеме када ћемо имати добар пут и нове погоне, у којима ће радити људи са подручја Скелана - рекао нам је Драгић Глишић, који са супругом и двоје малољетне дјеце живи у Петричи код Скелана и са инжењерском дипломом чека запослење. Пресрећан је и први човјек мјесне заједнице Црвица Новица Савић, који са Клубом српских одборника подржава активности републичке Владе на развоју Сребренице. - Сви су овдје били везани за Бајину Башту и Србију. Као одборник у локалној скупштини упозоравао сам на дискриминаторски однос власти према Скеланима и овом подручју, које припада Сребреници. Макадам смо послали у историју и захваљујући Влади Републике Српске изградили пут, који ће вратити младе и живот у села поред Дрине - истакао је Савић, захваливши свима који су учествовали у овом значајном пројекту. Мјештани Бољевића надају се, такође, да ће се млади, након асфалтирања пута уз Дрину, вратити на своја имања. - Сви су путеви одводили људе из наших села, а само овај ће их вратити њиховим огњиштима. Сада су створени основни услови за развој пољопривреде и туризма, јер имамо плодне њиве и ријеку Дрину, тако да наша села имају шансу за развој, као и да постану атрактивне туристичке дестинације - нагласио је Мићо Лукић. Њему је завршетак радова на асфалтирању пута Скелани-Братунац донио велику радост, јер је реализован пројекат који ће "спајати људе и створити услове за бољи живот у подрињским селима". Изградњи ове саобраћајнице радују се и стари и млади. Стари вјерују да ће им се вратити дјеца и наставити да живе на имањима, које су њихови родитељи стекли, а млади су увјерени да се у Подрињу стварају услови за живот свих оних, који нису жељели да напусте своја огњишта. Судећи по броју људи који сада живе у Подрињу, само малобројни мјештани ових села вјеровали су да ће прашњави макадамски пут, трасиран у доба аустроугарске власти, замијенити модерно изграђени асфалтни пут. Колико је народ сребреничких и братуначких села одушевљен новоизграђеним путевима, најбоље потврђују ријечи једног тридесетогодишњег младића, који је рекао да "народу сребреничке општине асфалтни пут значи исто што би слијепом човјеку значило када би прогледао или непокретном када би проходао". К. ЋИРКОВИЋ РAКЕЛИЋИ Начелник општине Приједор, Марко Павић, прекјуче је у мјесној заједници Ракелићи пустио у саобраћај нову дионицу локалног пута, у дужини од 1.330 метара. Ради се о дионици пута, која повезује засеоке Кнежевиће и Крагуље, у чију изградњу је из општинског буџета уложено око 200 хиљада марака. Павић је на пригодној свечаности истакао да је у протекле три године у Ракелићима асфалтирано око десет километара путева. - У модернизацију путне инфраструктуре на подручју општине за двије године уложили смо око 12 милиона КМ и положили више асфалта, него за претходних 60 година - нагласио је Павић. Он је додао да је квалитетна путна комуникација предуслов за развој села и задржавање младих на пољопривредним имањима, подвукавши "да су ове активности предузимане раније, сада не бисмо имали бројну градску сиротињу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Подле комшије
Подле комшије
Опстанак
Опстанак
Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана