Шта се иза брда ваља

Вељко Зељковић

Дипломатска офанзива покренута због политичке кризе у БиХ не јењава, штавише, заоштрава се. Оно што забрињава јесте кратковидост, намјерна или случајна, појединих међународних представника који једини излаз из тренутне ситуације виде у санкцијама, и то против представника власти Српске.

 

Судећи према посљедњим изјавама њемачког дипломате Кристијана Шмита, кога власти у Српској не признају као новог високог представника, један такав сценарио постаје све реалнији. Шмит је претходних дана боравио у Вашингтону, гдје је тражио “подршку”, при томе наводећи како кључеве ладице у којој се налазе “бонска овлашћења” он држи спремне. Он је овом приликом за све лоше што се дешава у БиХ окривио српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика.

На том фону били су и у холандском парламенту, који је затражио увођење санкција појединцима из власти Српске, а иста “драматична” порука је послата и од стране појединих европарламентараца. Сви они пропустили су да себи поставе једно питање - због чега је уопште дошло до кризе у БиХ? Да ли Дејтон руше они који се залажу за њега или они који заговарају доминацију над друга два народа, а што својим изјавама све чешће и отвореније заговарају представници бошњачких партија?

То се, уосталом, најбоље могло видјети из европске турнеје високопозиционираних функционера СДА. Актуелни премијер ФБиХ Фадил Новалић истакао је овом приликом да “Бошњацима не треба пуно година да економски овладају БиХ, али и бројем јер их сада има око 55 одсто”. Овакве и сличне изјаве Шмит и компанија игноришу, при томе показујући невиђени степен лицемјерства.

Шта се иза свега крије? Константно се провлачи једна те иста теза - о малигном руском утицају. И ту је, у ствари, квака. Након повратка на сцену дијела америчке администрације из деведесетих, Вашингтон је одлучио да поново заоштри своје односе са Москвом, а БиХ је обиљежена као једно од мјеста на ком би требало да буде одржан геополитички мини-двобој ове двије силе. У ту опасну причу Бијела кућа успјела је да увуче и дио европских земаља. На ту опасну игру пристала је, прије свега, Њемачка, која је изгледа заборавила колико је кроз историју начинила неправде Србима, а што је био резултат њихове политике и давно изнесене тезе да балканске државе треба да буду трабанти под њемачком контролом.

Бошњачке партије користе ову ситуацију и иду по Европи лобирајући против једног дијела своје земље. Логика? Право и правда? Међународни споразуми? Демократија? У данашњем свијету то изгледа не постоји.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана