Русија има довољно снаге и средстава да осигура своју безбједност, и уколико дође до потпуног пропадања споразума неће бити незамјенљиви губитак, док ће за државе Европе то ће бити велики губитак, који ће осјетити- казао Јуриј Балујевски
МОСКВA - Руска Државна дума усвојила је јуче закон, којим Москва ставља мораторијум на примјену споразума о конвенционалним оружаним снагама у Европи, пренијела је Бета.
За нацрт закона, који је предложио предсједник Владимир Путин, гласало је свих 418 присутних посланика. Та одлука, како указују руски државни медији, нема преседана у новијој историји Русије.
Мораторујум ступа на снагу у ноћи између 12. и 13. децембра, а
одлуку о изласку из мораторијума доноси предсједник Русије. У
објашњењу предложеног документа, Путин је навео да Русија
обуставља примену споразума "све док земље НAТО-а не ратификују споразум о адаптацији и не почну да савјесно испуњавају тај документ".
Основни Споразум су 19. новембра 1990. године потписале 22 државе које улазе у НAТО и Варшавски споразум, а ступио је на снагу 9. новембра 1992. године.
За блокове је уведено ограничење за бојеву технику - тенкове
(смањење на по 20 хиљада), оклопна возила (по 30 хиљада), артиљерију (по 20 хиљада), бојеве авионе (по 6,8 хиљада) и хеликоптере (по девет хиљада). Већина учесника споразума смањила је наоружање до краја маја 1995. године. Послије распада Совјетског Савеза и Чехословачке, број потписница споразума повећао се на 30.
У новембру 1999. у Истанбулу потписан је споразум о модификацији старог споразума, који је уговор прилагодио новој реалности, односно нестанку блока Варшавског споразума. Уведена је даља обавеза о смањењу наоружања и то је требало да ратификују све државе основног споразума, али су га до сада ратификовале само Белорусија, Украјина, Казахстан и Русија.
Како указује Итар-Тас, послије двије етапе ширења НAТО-а на исток, 1999. и 2004. године, и у условима одбијања чланица алијансе да ратификују споразум о модификацији, основни споразум је, по мишљењу руских експерата, фактички изгубио ефикасност и противријечи интересима безбједности Русије.
Предсједник Русије Владимир Путин је 26. априла 2007. године
предложио увођење мораторијума на реализацију тог споразума, и о томе 14. јула потписао указ, објашњавајући да споразум поштује само Русија, а западни партнери не, и да алијанса директно крши споразум инсталирањем војних база СAД на територији Румуније и Бугарске.
Прије гласања, обраћајући се посланицима Думе, начелник
Генералштаба руске армије Јуриј Балујевски изјавио је да Русија има довољно снаге и средстава да осигура своју безбједност, и да уколико дође до потпуног пропадања споразума, то неће бити њена кривица, "и неће бити незамјенљиви губитак за њу".
- A за државе Европе то ће бити велики губитак, који ће осјетити - казао је Балујевски, додајући да је Русија спремна да одигра своју улогу, "али не на штету њене безбедности".
Навео је да је Русија упозоравала на могућност мораторијума, те да је зато "објективно, данас извор добре воље исцрпљен".
Према његовим ријечима, Русија би могла и да потпуно напусти споразум, ако се процес његове реализације не покрене.
