Сподобе са тастатурама

Дарко Момић

Када су се Сарајево, Зеница и остали већински бошњачки градови црвењели од турских застава због побједе Реџепа Тајипа Ердогана на предсједничким изборима у Турској, то никоме у Републици Српској није сметало.

Када су Мостар и цијела западна Херцеговина били “коцкасти” након великог успјеха фудбалске репрезентације Хрватске на Свјетском првенству у Русији или када се правио ватромет због побједе Андреја Пленковића и ХДЗ-а на изборима у Хрватској из Бањалуке се није чуло никакво негодовање.

Али када су у Бањалуци, иако ни близу помпезно као у два горе наведена случаја, поздравили побједу опозиције или боље речено пораз Мила Ђукановића и његовог ДПС-а на изборима у Црној Гори, подигла се и врана и јалија и почела да сикће отров по Србима. Помирљиве поруке побједничке коалиције коју предводе Србин, Црногорац и Албанац који су већ у изборној ноћи позвали на мир и достојанство апсолутно нису стизале до ушију умоболника који су у њиховој побједи видјели “великосрпску хегемонију”, “православни клерикализам у 21. вијеку”, фашизам и лијепили им остале најпогрдније епитете пред којима пристојни људи окрећу главу. А ти пристојни људи се питају шта је то у ствари засметало сподобама са тастатурама које смисао живота виде у најбруталнијем пљувању по свему што је српско. Сподобама, којима су јуче засметали резултати избора само зато што су им се обрадовали Срби, прије тога главна мета биле су православне литије са којих није упућена ниједна погрдна ријеч. Прољетос су Српску православну цркву бесловесно оптуживали за ширење вируса корона, Иво Андрић је деценијама за њих геноцидни писац, а прошле године руку под руку с њим стао је и Петер Хандке, али не зато што је добио Нобелову награду, већ зато што није дио наратива по којем је “Хитлер сигурно био Србин, само још нема доказа”. До судњег дана би се могле набрајати њихове бљувотине којима је заједничко то да су пуне мржње, углавном према српском народу.

Али да се вратимо на оно што интересује пристојне људе, а то је питање шта је засметало тим сподобама и зашто су због резултата избора у Црној Гори почели да сикћу отров у неограниченим количинама. Пошто им је СПЦ одувијек на мети, биће да је ипак нешто друго без обзира што је СПЦ преко своје Митрополије црногорско-приморске показала снагу какву нису очекивали. А то друго може да буде само српско јединство које је манифестовано, прво кроз литије у Црној Гори, потом кроз литије подршке у другим митрополијама и епархијама и на крају кроз прославу изборних резултата у Црној Гори широм свих крајева гдје живе Срби.

А ако их то боли, ма нека мрзе и даље. Теже је њима са собом, него са нама.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана