Слава има своју цијену

Данијела Бајић
Слава има своју цијену

Ивкову славу од три дана мало ко је заиста практиковао у посљедње вријеме, а све су прилике да се тај стари српски обичај неће још дуго вратити у праксу. Разлог није бијег од традиције, није ни својевољно и појединачно схватање славе као феномена, већ проста рачуница, мало ко може да се покрије и прима госте у кућу више од једног дана.

Таква су времена, рећи ће домаћини, а климоглав оправдања шаљу им статистичари који прате вртоглав раст цијена на тржишту.

Сезона слава званично је отворена 12. октобра, када су српски вјерници прослављали Михољдан.

Већ тад су сви колективно осјетили да нешто није како треба и да трпезе морају да буду за нијансу оскудније.

Рачуница је јасна већ након прве посјете пијаци, у поређењу са претходном годином ове ће домаћини, све су прилике, морати да “мало дубље гурну руку у џеп”.

Трошак крсне славе немогуће је прецизно израчунати, јер зависи од много фактора, али генерална оцјена, сагласиће се многи, јесте да је он ове године већи него лани, прије свега, због поскупљења јунећег меса и једног изненађења на списку намирница које су потребне за славску трпезу, а то је купус.

Дакле, ни класична сарма више није добитна комбинација са којом се у кући не може проћи без додатног, до ове године, непредвиђеног трошка.

Килограм живе ваге прасића у Републици Српској тренутно се креће од шест до седам КМ, а та цијена ускоро ће због сезоне слава ићи само на горе, док ни цијена рибе сигурно неће бити мања.

Просјечна плата у септембру била је 1.412 КМ, а поједине домаћице прогнозирају да ће их припрема коштати и више од тога, што је у просјеку за трећину више издвојеног новца него лани.

У посљедње вријеме често се дешава да домаћини прослављају славу и у ресторану. На тај амбијент није се навикло у нашој традицији, али обичаји се мијењају и не би било изненађујуће да кроз неколико деценија ова пракса постане уобичајена.

Међутим, ми не бисмо били ми ако би нас нешто такво поколебало у намјери да ипак испоштујемо госте на најбољи могући начин, таман се због славе задужили или ушли у лични минус. Иако знатно оптерети кућни буџет, домаћин не жели да славска трпеза оскудијева, било да је у питању мрсни или посни ручак. Тако би се све осим жита, славског колача, црног вина и осталог пића и различитих врста јела сматрало за срамоту и славско отаљавање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана