Школа као резервна опција
Професори математике, физике и хемије након стечених диплома на јавним универзитетима у широком луку заобилазе школу, а разлог је прије свега лоша плата и немогућност да напредују те да своје могућности надограђују у тој бранши.
Њихово знање и присуство је непроцјењиво у школама, можда још тога нисмо ни свјесни. Ипак, поред одлива кадра у иностранство, у њиховим случају имамо га и у реални сектор. Разлог су услови.
Идентичан је случај и са свршеним дипломцима Електротехничког факултета, па мањак професора у будућности биће све израженија појава са којом се надлежни морају што прије ухватити у коштац.
Школа је за добар дио њих, посебно за оне амбициозне, резервна опција, најчешће и посљедња. Из тих разлога, Синдикат образовања, наука и културе Републике Српске истрајаће у борби за изједначавање коефицијената са осталим буџетским корисницима, јер плате људи који уче дјецу морају бити веће.
Мизеран стандард запослених у овој бранши и небрига надређених који о томе одлучују доводе до дискриминације, гдје су они који би требало да су узор у лошијој позицији у односу на неке друге. И куцнуо је час да се то мора промијенити, да нашу дјецу не би учили приучени “ликови” и они којима су компетенције под знаком питања.
Једноставно, мора бити пронађено компромисно рјешење, гдје ће просвјети, култури и науци бити враћено достојанство које заслужују.
И не тако давно професор је била титула за коју се вриједи борити. Данас катедру радо мијењају или избјегавају па тако њихови дојучерашњи ученици од њих имају и до 300 марака већу плату.
Додуше, они који имају пуну норму часова не смију да се жале, јер нису у бољем положају ни новинари, радници у вртићима и још неки који су, као и они, завршили поштено свој факултет.
Уз проблем професора који прихватају боље пословне понуде још већи је да многе школе зјапе празне те да је дјеце све мање. Само у посљедњој деценији Српска је постала сиромашнија за више од 14.000 ђака у основним школама па ће и многим учитељима због тога посао висити о концу. Пронаталитетна политика мора дати резултате, а накнада незапосленим мајкама које примају мјесечни додатак од 750 марака је једна од њих. Такође треба размислити о томе да буду субвенционисани и они у руралним дијеловима те сачувани прво ђаци, учитељи па онда и професори те да ови посљедњи с радошћу поново носе дневник и уче неке нове инжењере, зашто не и просвјетне раднике у нашој земљи.
Кроз стипендије ђацима, али и повећање плата учитељима, наставницима и професорима, нећемо постати земља стараца, али немамо пуно времена да чекамо и размишљамо, потребно је ургентно дјеловати.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
