Сам свој доктор
Интернет и друштвене мреже осим што су одавно постале главно мјесто за комуникацију, размјену кулинарских рецепата, тражење партнера, почесто су и извор савјета за лијечење.
Довољно је у интернет претраживач укуцати “бол у стомаку” и за свега неколико секунди, без прегледа и разговара с љекаром, добијете дијагнозу али и препоручене медикаменте и све могуће начине лијечења.
Због те брзине, или ко зна којег разлога, већина становника кад осјети здравствене тегобе прво испита “гугл” доктора па тек онда одлази код правог љекара. Према свјетским процјенама, то ради чак 80 одсто људи, што само по себи није штетно уколико је само информативно, али самоиницијативно успостављање дијагнозе крајње је опасно. Трагање за дијагнозама на интернету толико је узело маха да је чак добило и назив киберхондирија.
Питам се, како и зашто смо дошли у ситуацију да толико вјерујемо свему што прочитамо на интернету па му препуштамо и властито здравље?
А да то заиста многи раде и сами себи одређују терапију видљиво је из студије Свјетске здравствене организације засноване на истраживању спроведеном међу популацијом 14 земаља европске регије, међу којима је и БиХ. Истраживање је показало да је сваки трећи пацијент антибиотике пио на своју руку, без препоруке и рецепта љекара. А једна од посљедица самодијагностике је резистенција на лијекове која постаје озбиљна пријетња здрављу пацијената. Тако смо због неодговорног понашања све смо ближе томе да изљечиве болести постану неизљечиве јер због нерационалне употребе антибиотика бактерије, кажу стручњаци, постају отпорне на те лијекове. Доктори тврде да већ сада међу бактеријама које изазивају уринарне тегобе има оних које су постале отпорне на све могуће антибиотике усљед чега је све више хроничних упала мокраћних канала.
Према ријечима љекара, пацијенти су често спремни и да се расправљају у настојању да им се да антибиотик чак и онда кад им се објасни да њихове тегобе нису изазване бактеријском инфекцијом и да ти лијекови нису дјелотворни код обољења који их мучи.
Стиче се утисак да информације с интернета имају већу тежину од мишљења љекара специјалиста који су се деценију школовали за тај посао.
Људи морају бити свјесни да је на “Гуглу” и осталим тражилицама море лаика који без икаквог знања и референци пишу здравствене и медицинске савјете. Да не смију вјеровати сумњивим форумима који нажалост имају утицај у јавности што је видљиво на примјеру избјегавања вакцинације дјеце, чија је идеја потекла од лаика и нестручних лица.
Покажимо одговорност када је лијечење у питању. Здравље је највредније што имамо, па зар с њим да се коцкамо?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
