Русија, ПИК и Шмит

Вељко Зељковић

Дејтонски мировни споразум требало би да буде свето писмо, свето и поштовано попут краве у Индији или панде у Кини, како за све политичке стране у БиХ, тако и за саму међународну заједницу.

Требало би, али није! Овај документ толико је пута до сада гажен и ниподаштаван да се може поставити једно сасвим једноставно здраворазумско питање - којим се то правним нормама руководи та иста “демократска” и арогантна међународна заједница, која се према БиХ већ од њеног дејтонског “рођења” односи као према протекторату, у којем не вриједе никаква написана правила, већ тренутни геостратешки интереси појединих великих сила. Избор Нијемца Кристијана Шмита посљедњи је примјер на том подужем списку правног насиља које та међународна заједница већ годинама спроводи на овим просторима.

Иако је Анексом 10 Дејтонског мировног споразума тачно дефинисано и прецизирано ко и како може бирати и именовати високог представника у БиХ, то је свјесно игнорисано и заобиђено. Инострани амбасадори, амерички, британски и њемачки одлучили су да Шмита прогласе као новим насљедником толико оспораваног Валентина Инцка. И ништа не би било спорно да је то учињено према већ поменутом Анексу 10. Умјесто тога, иза кулиса је договорено Шмитово именовање, који очигледно долази у БиХ са задатком да “убрза започете процесе”. Оно што забрињава јесте да Запад силом жели да заобиђе прописану процедуру. Стога се поставља још једно сасвим логично питање - да ли је избор Шмита легитиман, а поготово уколико једну такву одлуку у Савјету безбједности Уједињених нација оспори Русија и употријеби своје право вета, а што је у осталом и најављено из Кремља.

Стара народна пословица је “да се са рогатим не треба бости”, али и да свака тиранија кад-тад доживи свој крај. Из Републике Српске је истакнуто да ће инсистирати на поштовању прописаних процедура које подразумијевају давање сагласности страна потписница на именовање новог високог представника. Исти став заузела је и Москва.

Можда је ово и добра прилика да се стане ногом за врат досадашњој технологији владања званој “охаеризам”, чији садржај, како је показало искуство из протеклих четврт вијека, чине тиранија, аутократија, ауторитарност и тоталитаризам.

Четири недемократска начела, која током свих ових година нису БиХ дала напријед - да постане колико-толико нормална земља.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана