Ресор личних интереса
Министарство иностраних послова БиХ годинама је адреса на коју с правом иде највише критика. И због резултата, али и понашања оних који се налазе у фотељи министра, што је радом и дјеловањем потврдила актуелна шефица дипломатије Бисера Турковић.
На њу смо, као друштво у цјелини, упозорени на самом почетку, када је она и представљена као нова министарка иностраних послова БиХ, ријечима да се могу очекивати гафови, али тешко да је ико, па и тада, могао да повјерује да ћемо се свега и свачега нагледати и наслушати. Међутим, и на жалост цијеле ове земље, ничега доброг.
Турковићева је једино на добром путу да остане упамћена као министарка која је игнорисала правила понашања и која је мандат посветила себи, својој странци и интересима који су махом били супротни од оних који су потребни свима у овој и оваквој БиХ. Ма које вјере били.
Сви њени излети и испади, потези које је самовољно повлачила, газећи без имало обзира чак и уставне одредбе, само су погурали БиХ још дубље ка дну свих европских и свјетских љествица, а подизали тензије на домаћем терену. Јер, како и не би када се, ако се подвуче црта, недвосмислено може рећи да је радила махом на своју руку, понашајући се као да је главна у цијелом ресору спољних послова. Иако, према Уставу, има и оних изнад ње.
Али то је изгледа лоша судбина која прати домаћу спољну политику готово од када је почела да се исписује њена новија историја. БиХ, генерално, није имала среће са шефовима дипломатије. Умјесто да лобирају за добре ствари за све у БиХ, само су пропутовали свијетом радећи сасвим супротно.
Ресор спољних послова је у глобалу постао оруђе за остваривање интереса и политика странке из које долази министар, али и за ухљебљавање кадрова у знак захвалности за урађено на домаћој политичкој сцени.
Закона о спољним пословима још нема, али постоји, част изузецима, армија службеника у дипломатским редовима која је увијек спремна да по налогу министра изађе пред колеге по професији у међународним организацијама и саопшти јасно и гласно нешто што претходно није усаглашено у БиХ.
Све то је довело до овога што имам данас - министарство личних интереса и ресор који служи за поткусуривање, а не стварање боље слике БиХ у свијету и још бољих услова за живот обичног човјека под овим дијелом неба.
БиХ је загазила у постизборни период, када се увелико захуктавају процеси преговора о формирању нове власти. Ко год да били нови министри, не само на нивоу БиХ, морају да првенствено схвате озбиљност и одговорност мјеста на које долазе. БиХ није земља која себи може да непрекидно дозвољава овај луксуз у којем свако ради по сопственом нахођењу, не поштује институције ни правила дефинисана Уставом, тражи нешто што му не припада, а живи на високој нози.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
