Ратари на мукама
Ако је јефтиније брашно, то не значи да ћемо мање плаћати хљеб и кифлу у пекарама. На прву, ово звучи конфузно и чудно, али ипак свједоци смо сви да је то тако.
Ближи се овосезонска жетва пшенице, а у највећој житници Српске, Семберији, али и осталим крајевима наше земље пољопривредници припремају комбајне, а све у нади да ће извући максимум, како приноса тако и квалитета зрна.
О висини приноса још је рано говорити, оно што је сигурно јесте да ће, судећи према најавама произвођача, бити лошији него лани, а сви који се сјећају прошлогодишњег рода знају да је био испод просјека.
И док на њивама проводе и дан и ноћ суочени са елементарним непогодама и временским неприликама, ратари очекују да ће, када подвуку црту, моћи нешто и да зараде, ако ништа да "покрпе" оно што су уложили.
Тешко да ће то бити ове године узмемо ли у обзир податак да ће, према тренутном стању, принос бити 30 одсто мањи него лани, а што је најгоре, и откупна цијена биће нижа, због чега се већ хватају за главу. Киша и невријеме из маја нанијели су им немјерљиву штету, а по старој народној пословици "не да се сиротињи ситно самљети".
Да мука никад не иде сама, на својој кожи осјетили су најбоље ратари, јер ће и квалитет зрна бити споран, што додатно утиче на ионако лошу цијену. Оно што највише брине житеље Српске је да ли ће и када доћи до појефтињења или, ако ништа друго, стабилизације цијена на тржишту па самим тим и у пекарама, гдје нас готово сваки мјесец због цијена чека непријатно изненађење.
Бурек и јогурт коштају скоро пет марака, кифлу не можете купити испод пола марке па се поставља логично питање, јесу ли нам и пекаре постале луксуз? На основу вртоглавог раста цијена, дефинитивно јесу.
Да је живот постао преживљавање за све оне који имају просјечна примања, одавно је јасно, али ипак и они који живе пристојније, па воле да једу јагњетину, за килограм ове делиције мораће издвојити више од 50 марака. Међутим, ратари би ове године могли јести суву кифлу.
Оно што их више брине јесте питање да ли ће, ако производња и даље буде нерентабилна, и најупорнији и даље сијати пшеницу, кукуруз, соју и све остале културе које су нам неопходне.
Осим тога, све структуре морају водити рачуна о домаћим произвођачима, а конкретно, пшеница из Украјине направила је општу пометњу на нашем тржишту. Кључно је подржати и субвенционисати нашу ратарску производњу, контролисати увоз, али и цијене производа у пекарама, које су отишле у небо, како не бисмо запали у већи проблем од оног у којем се тренутно налазимо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
