Пусти сан

Анита Јанковић Речевић
Пусти сан

Мањак радника на домаћем тржишту рада донекле је приморао домаће послодавце да поштују своје запослене и њихова права, али пуна примјена и даље је миљама далеко.

За немали број послодаваца већина прописа из области закона којима се уређују радничка права само је мртво слово на папиру. Исплата минималне плате на рачун, ускраћивање комплетног годишњег одмора, неплаћање прековремених сати, немогућност одласка на боловање и изостанак адекватне заштите само су дио ставки са радничке листе права која се свакодневно крше у Српској. Међу правима која се не поштују свакако је најпоразније непотписивање уговора о раду и непријављивање на обавезне видове осигурања, јер без тог уговора запослени не може рачунати ни на једно друго, законом загарантовано право. Такви радници невидљиви су у систему и потпуно незаштићени.

Може се очекивати да је рад на црно због комплетне ситуације на тржишту рада и пооштрених казнених мјера потпуно искоријењен, али то није случај. У првих шест мјесеци ове године инспектори Пореске управе и Инспектората РС на терену су затекли око 300 радника који нису имали уговор о раду и нису били пријављени на обавезне видове осигурања. Ангажовање радника на црно најчешће је у угоститељству, трговини, али и експлоатацији и преради дрвета и грађевинарству, а на такав ангажман радници вјероватно пристају и праве се нијеми због лоше економске ситуације и бриге за егзистенцију, што послодавци у великој мјери користе.

Да се тако нешто не би дешавало, инспектори би морали репресивније дјеловати на терену, у чему су сагласни и синдикалци и послодавци.

Иако је неколико закона који се баве овом проблематиком инспекторима одријешило руке, јер прописују папрене казне, нажалост оне се у пракси ријетко примјењују. Да су инспектори благонаклони свједочи податак да су у првих шест мјесеци само три пута посегли за забраном рада на одређени период привредних субјеката који нису пријавили радника. Таква мјера дала је више него добре резултате код проблема неиздавања фискалних рачуна и вјероватно би била далеко ефикаснија и по питању овог проблема у односу на минималне новчане казне које инспектори најчешће пишу привредним субјектима. Да ствар буде гора, послодавци неријетко захтијевају судско одлучивање о питању ангажмана радника без уговора о раду, што се на крају заврши махом условном казном.

Због таквог стања неопходно је испитати колико су одговорни они који контролишу рад на црно и (не)кажњавају фирме које не поштују прописе. Сива економија, мито и корупција не смију никада бити опција, а посебно не када је у питању заштита радно способног становништва које доприноси економском и привредном развоју друштва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана