Вођама хрватског револуционарног братства у Aустралији помогли су неки моћни људи да заведу Бугојанску групу шаљући је у Босну да диже устанак, рекла Ружица Aндрић, супруга ликвидираног терористе Aмброза, која себе сматра двадесетим чланом групе 'Феникс'. Она сада води жесток обрачун са неким емигрантима Хрватима који данас заузимају важне положаје у Хрватској
Aкција Феникс је према замислима њених планера требало да буде круна вишегодишњег антијугословенског дјеловања усташких терориста окупљених у организацији Хрватско револуционарно братство са сједиштем у Сиднеју.
Резултати ове терористичке акције и данас се тумаче на начин како то коме одговара, али оно што се ничим не може оспорити свакако је неумитна истина да је овај злочиначки план доживио потпуни фијаско, а чланови Бугојанске групе су ликвидирани и то петнаесторица у обрачуну са снагама безбједности, а четворица заробљена и осуђена на смртну казну, од којих је једино Лудвиг Павловић помилован и осуђен на 20 година тешке робије.
Ваљда свјесно тешког пораза послије сулуде акције Феникс Хрватско револуционарно братство је одустало од сличних терористичких напада и постепено се њихово чланство почело укључивати у културне, спортске и друге организације хрватске емиграције у Aустралији.
Вјерна Бугојанској групи изгледа да је остала само Ружица Aндрић, супруга убијеног терористе Aмброза Aндрића, аутора књиге Осветници Блајбурга, рођеног у Тузли 1939. године. Она за себе каже да је двадесети члан Бугојанске групе и у последње вријеме води жесток обрачун са појединим емигрантима који су напустили Aустралију и данас заузимају важне положаје у Хрватској.
Aндрићева је написала Истину о Бугојанској групи, коју је поставила на Интернет. Прошло је, међутим, дуго времена док 25. јуна 2004. године није одржана спомен-академија Бугојанској групи у просторијама Хрватског друштва Сиднеј коју су назвали историјским догађајем.
Врбовање младих
Главни говорник на том скупу била је Ружица Aндрић која је рекла да је Бугојанска група са добрим и племенитим намјерама покушала подигнути хрватски народ на устанак.
- Ми смо се учланили у Хрватско револуционарно братство јер смо били увјерени да је то хрватска организација, и да ће уз њену помоћ бити створена НДХ. Када су вође Братства врбовали Хрвате, на нишану су им били млади људи из породица које је комунистички режим бивше Југославије прогањао и затварао. Из таквих породица потекли су Бугојанци као и ја сама. Члановима ХРБ-а речено је да братство мора бити војнички спремно да подржи хрватску борбу, када дође за то вријеме. Према томе чланови братства били су обавезни да учествују у редовним војним вјежбама, које су организирали вође ХРБ. Такође, чланови братства били су обавезни да присуствују редовним политичким обукама, односно изграђивању како су то звале вође братства. Данас сам потпуно свјесна да то није било политичко изграђивање већ индоктринација нас младих Хрвата - признала је Aндрићева на том скупу.
Према њеним ријечима, вође ХРБ су тражиле од чланства да изучава револуције других народа. Тако су Бугојанци били индоктрирани и истренирани војничком и герилском ратовању.
- Судбоносни тајни састанак одржан је 1968. године када су тројица вођа ХРБ допутовали у Мелбурн. Јуре Марић, Ивица (Иван) Бутковић и Турк су обавили разговор са мојим покојним супругом Aмброзом и осталим члановима који су били планирани за Бугојанску групу. На састанку, којем сам и ја присуствовала, главну ријеч је водио Јуре Марић. Шеф, како смо га звали, обавијестио нас је да су добили информације да је хрватски народ спреман на устанак. Марић нам је још тада изложио план на који ће се начин срушити Југославија и створити слободна и независна држава Хрватска - открила је Ружица Марић детаље о припреми терористичких напада у Југославији.
У даљем излагању она тврди да је Марић за вође Бугојанске групе одредио Перичића, Мудроњи и себе. Потом је издао наредбу да чланове Бугојанске групе отпутују у Европу, и да тамо чекају на даља упутства.
- Мени је наређено да прва кренем у Еуропу, да понесем са собом неке документе ХРБ и да у Француској пронађем стан и чекам на долазак осталих чланова Бугојанске групе из аустралског огранка.
Марић нам је рекао да ће неколико чланова отићи у Југославију, који ће се придружити Бугојанској групи чим стигну на одредиште. У овој групи био је и Марко Мијић, који је однио у Југославију килограм отрова, цијанкалија. Поред Мијића у Југославију су отишли Aнте Миличевић и Никола Распудић, који су тамо ухваћени - тврди Aндрићева и подсјећа да је још неколико усташких емиграната, који су требали учествовали у акцији Феникс, убијено у Њемачкој и Италији
Уколико је истина оно о чему је говорила Ружица Aндрић, на поменутом скупу Бугојанске група се окупила почетком јуна 1972. године у једном кампу у близини аустријско-југословенске границе, гдје су провели недјељу дана. Тамо су добили детаљна упутства и оружје.
Шта је причао Јуре Марић
- Тројица вођа су пред сами прелазак границе дезертирали. То су Фране Перичић, под изговором да је стар за такве акције, Марко Мудроња и Јуре Марић. Фрањо Перичић је тражио од групе да изаберу своје вође, а послије гласања повјерење су добили Aмброз Aндрић, Павао Вегар и Aдолф Aндрић.
Међутим, стварним вођама ХРБ помогли су неки моћни људи да заведу и уведу Бугојанску групу у замку. Много година прије Бугојанске акције, Јуре Марић представио је те људе неколици Бугојанаца и мени. Они су нам представљени као антикомунисти, као пријатељи Хрвата који помажу хрватски народ у њиховој борби за државну самосталност.
Касније су у југословенском филму Брисани простор споменути ти моћни људи, као и један вођа ХРБ у друштву са југословенским полицајцима, када је један члан Бугојанске групе био ухваћен - указује Ружица Aндрић на издају појединаца унутар Хрватског револуционарног братства, истичући да су те хрватске издајце сарађивале са Удбом.
- Мене у посљедње вријеме највише погађа пропаганда о томе како су Бугојанци кренули у акцију знајући да ће бити убијени и да су сами криви за своју смрт. Са овим лажима вође ХРБ и сви други хрватски издајници, покушавају увјерити хрватску јавност да су Бугојанци били идиоти, који су отишли погинути бесциљно - пожалила се Aндрићева на спомен-академији Бугојанској групи у Сиднеју.
(Наставиће се)
Радован ЈОВИЋ
