Проблеми тек слиједе
Прогнозе да ће послодавци у Српској морати правити раднике од блата полако, али сигурно се обистињују.
Вишегодишњи лош однос према запосленим, искоришћавање до изнемоглости, бахаћење, мале плате, рад на црно само су неке од капљица у мору безобразлука које су радници трпјели од послодаваца, усљед чега је тржиште рада у БиХ опустошило.
Одлив кадра почео је стидљиво. На самим почецима у потрагу за свјетлијом будућношћу у иностранству одлучивали су се углавном млади, али како је вријеме одмицало број одлазака се ужурбано повећавао и то до те мјере да правила више нема. Земљу сад напуштају и млади и стари, високообразовани и ниско квалификовани без намјере да се икада врате у родну груду.
Запад је гладан вриједних и поштених радника свих образовних профила, а управо то су одлике које красе наше становништво и по чему су наши људи препознатљиви у Европи. Њемачка је недавно објавила да тражи 50.000 нових радника, а добар дио тих празних мјеста попуниће грађани БиХ за којима се јагми и Хрватска. Највећи хрватски хотели и трговачки ланци поново су кренули у лов на сезонце из Српске и ФБиХ, што раде сваке зиме и прољећа. У љетним мјесецима права је мајсторија наћи слободног кувара или конобара нарочито на југу Српске јер ко год има несигуран посао овдје бира да ради сезонски на приморју гдје је плата неколико пута већа.
Поставља се питање ако наши радници ваљају странцима како то да нису ваљали домаћим послодавцима па су их тако олако пуштали да оду. Слушајући власнике приватних предузећа домаћи радници тешко да им и данас ваљају јер не престају да се жале на нестручност. А када им се спомене повећање плате као да им се чупа здрав зуб. То се показало и ових дана током приче о расту минималца. На сву ову скупоћу и инфлацију они су предлагали повећање минималца од свега 23 марке, што је срамотно да не може срамотније.
Због чега маћехински однос према неком ко ти ствара додатну вриједност потпуно је неразумљиво јер у крајњем случају да нема радника не би било ни тих послодаваца, њихових фирми, маркета, пекара, ауто-праоница, салона за уљепшавање, клиника, ресторана и кафана.
Узрок хроничног недостатка радне снаге свакако јесте и поразна демографија, али у далеко већој мјери то је одлив мозгова за чије заустављање, бар за сада, нема рјешења.
Како и шта даље на послодавцима је да смисле јер проблеми тек слиједе. Без драстичног побољшања услова рада, не само плата, тешко да ће моћи направити било шта. Пријетње да ће угасити фирме стварају само контраефекат и додатно љуте јавност јер у коначници не држе они компаније да би хранили раднике, већ да би пунили своје џепове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
