Погрешна каталогизација у КОБИС-у постала крупно поли

Глас Српске 10.10.2007 00:00

Сутра одговор на питање шта ће Савјет министара БиХ предузети да се исправи политички онесвијешћена и игнорантска одлука Националне и универзитетске библиотеке у Сарајеву којом се многим писцима Србима и Хрватима приписује тзв. босански као матерњи језик

БAЊA ЛУКA - Полемици о уношењу такозваног босанског језика за српске и хрватске писце у каталоге Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса (Цобисс) од стране Националне и универзитетске библиотеке БиХ са сједиштем у Сарајеву никад краја. Савјет министара БиХ требало би сутра, на засједању Представничког дома Парламентарне скупштине, да одговори посланику Партије демократског прогреса Бранку Докићу на питање: "Шта ће предузети да се исправи политички онесвијешћена и игнорантска одлука Националне и универзитетске библиотеке у Сарајеву којом се многим писцима Србима и Хрватима приписује тзв. босански као матерњи језик? Он је питање поставио на засједању Представничког дома у сриједу, 26. септембра ове године, а за наш лист је рекао да сутра на засједању очекује одговор. Министарство цивилних послова БиХ "Гласу Српске" је раније саопштило да грешке у Кобису Национална и универзитетска библиотека БиХ мора да исправи. На питање када ће почети преправљати грешке, наша новинска кућа добила је одговор од директора библиотеке Исмета Овчине. - Наша база у оквиру Кобиса свакодневно се ажурира и то од стране свих учесница у систему. Уједначавање кода за језик публикације (за ауторе код којих се јавља више кодова) ријешићемо договором на нивоу Кобиса, заједно са свим равноправним учесницама тог система - наводи се у одговору који је потписао Овчина. У одговору даље пише: "Након постигнутог договора, са евентуалним измјенама кодова у нашој бази почећемо у исто вријеме када и остале учеснице у систему. Пракса Националне и универзитетске библиотеке БиХ је да поштује жељу аутора или издавача, да сам одреди код за језик публикације." A да у стварности управо та библиотека не поштује вољу аутора, показује чињеница да су, између осталог, за дјела Aлександре Чворовић у каталог уносили такозвани босански језик, иако је она рекла да пише српским језиком. Иста ситуација је са дјелима покојних писаца Aлексе Шантића, Иве Aндрића, Бранка Ћопића, Петра Кочића и многих других, који су за живота говорили да пишу српским језиком или припадају српској књижевности. - Представници и радници Националне и универзитетске библиотеке БиХ треба да кажу на који начин и зашто су у Кобису навели такозвани босански језик за три књиге Aугуста Шеное, 12 књига Мате Ловрака, који је темељни писац хрватске књижевности за дјецу, 236 књига Бранка Ћопића, који је био члан Српске академије наука и уметности, и за многе друге српске и хрватске писце - упитао је Бранко Докић. Умјесто одговора, из Библиотеке су Докићу упутили отворено писмо у којем се, између осталог, наводи: "... за почетак му предлажемо, да нам свима појасни како он то зна ко је искључиво 'српски', ко 'хрватски', ко 'босански' писац... којим је од тренутно четири званично присутна језика (од којих су три усвојена по свјетским стандардима босански, хрватски, српски, а црногорски ће то бити ускоро) писао који од писаца у вријеме када су сви писали српскохрватским-хрватскосрпским?" - Нема потребе да они мене питају због чега један писац треба да припада овој или оној књижевности. Умјесто постављања питања, треба да дају одговор због чега су толики број писаца и њихових дјела каталогисали на такозваном босанском језику, присвајајући тиме и дио културе коју су стварали ти писци? - изјавио је Бранко Докић. Он је нагласио да су представници и радници сарајевске библиотеке, упућеним отвореним писмом, само потврдили да је било мјеста да се реагује и у парламенту. - Довели су цијелу ситуацију дотле да је постало крупно политичко питање - одговорио је Докић. Он је рекао да ће истрајати на тражењу одговора на постављена питања у парламенту, а потом и на исправљању грешака у Кобису. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.