Приче о суживоту
Ратне заставе тзв. Армије БиХ давно су постале незаобилазан декор на свим важнијим догађајима гдје наступа репрезентација БиХ.
Најактуелније је Европско првенство у кошарци, а БиХ игра у Келну, гдје су успјеси ове репрезентације слављени уз навијачке реквизите који подсјећају на рат и ратнохушкачку реторику.
Може ли ова земља тако да крене корак напријед? Тешко, одговор је кристално јасан. Када и у спорту, поготово репрезентативном, гдје националне тензије не би требало ни да се помињу, а камоли да постоје, и у којем би (ако желе) спортисти из сва три конститутивна народа требало да имају подједнак третман и аршине, управо префикс “ратни” долази до изражаја, чему да се надају они који би у будућности требало да играју за ту селекцију?
Селекције БиХ, полако али сигурно, постају “нон грата” за спортисте из Републике Српске. Безброј је разлога, а само мали број оних који своју каријеру граде у европским клубовима одлуче се за наступ за БиХ.
Не желе наши људи да их ико уцјењује, потцјењује и поставља стандарде који не постоје, али и презентује им садржај којем не припадају.
Стоп национализму и порукама мржње у спортским дворанама, рекла је и кровна кућа европске кошарке (ФИБА), јасно нагласивши да су заставе са љиљанима строго забрањене на ЕП.
И није прво велико такмичење гдје су “спортисти” умотани у љиљане пуних уста причали о “домовини”, суживоту и јединству.
И колико год да су заставе засјениле коректно издање кошаркашке репрезентације БиХ, ако причамо о паркету и игри под обручима, још трагичнија прича долази нам из омладинских селекција кошаркашке репрезентације ове земље. Селектор пионирске селекције БиХ Јасна Слишко, психолошки је мобинговала кошаркашице из Бањалуке. Забранила им је да дижу три прста када погоде тројку, а што је још трагичније, из њихових клубова тврде да им је забрањено и да се прекрсте током игре. Кршење је то основних људских права. Ваљда и Срби имају право да се моле Богу.
Тешко да ће се ту било шта промијенити, али оно што је сигурно је да ће палац, кажипрст и средњи прст увијек ићи скупа и бити на понос, чак и када се погоди тројка.
Спорт мора да побјеђује и превазилази стереотипе и предрасуде, а у земљи у којој ми живимо и даље се броје крва зрнца, а дебљи крај, по правилу, извлаче Срби. +++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
