Топови или лупа срца: Трагом мистериозног рецепта

Глас Српске

Пише Мирко ВУКОВИЋ

НA ЈЕДНОМ је мјесту, једаред, Чарлс Симић записао како му је Васко Попа својевремено говорио да ће му једном приликом написати рецепт, онакав какав се користи за справљање чорбе или колача, за писање "добре америчке песме". Међутим, наставља Симић, никад није нашао времена да испуни обећано. Не знам како је, али се чини да је на неки волшебан начин млади бањолучки пјесник и студент режије Дане Комљен(1986) дошао до Попиног мистериозног рецепта. Комљенова поезија, тачније, садржи ону супстанцијалну бит, оно нешто што су одређени теоретичари означили као "американизам америчке поезије". Ипак, чини се да је он до ове "рецептуре" дошао посредним, помало заобилазним путем, преко алтернативне, арт или андерграунд кинематографије. Присјетимо се овдје, само, његових филмских критика у "Гласу Српске" и његовог крајње критичког односа према блокбастерима и холивудској гламурозној продукцији. Комљенова поезија представља зачудну језичко-семантичку микстуру бизарних елемената, ефектних пјесничких слика, опсцених и опскурних импулса, вибрантних емотивних чворишта, реминисцентних момената и имплицитних или експлицитних сексуалних алузија:"Комади меса који висе и суше се на вјетру. Уторак ујутро, мучно је, киша још увијек пада, његов пут је хладан, тек је шест сати. Капи стварају пљоснате звукове док ударају, о прозор поред кога је спавао, као мноштво пуноглаваца који га засипају, гуше и чине га пребијеним, прекривеним ситним зеленим модрицама. Крвави жабљи батаци улазе му у уста, испод гаћа, између прстију. Како је прао зубе, јео иста јела са сиром као и протекла два мјесеца, тада је јео чипс који му је остао од недјељне вечери када, обично, гледа филмове, како ради када сједећи у биоскопу полако спушта шаку низ ногу покушавајући бар окрзнути кољено особе до њега. Олуја ломи, гуши. Хризантеме, једна по једна. Соба, сувише тиха. Обмотао је кољено памучном траком. Aли прије него што ће тканина сакрити рану, откинуо је комад свог меса и појео га"(Ситнији страх). Он прати одређену методологију грађења стиха какву ћете срести код Марка Стренда, Роберта Пинског, Рандала Џарета или аутора какви су Тилиас Мос, Џенди Ритер или, чак, Рејмонд Карвер. Варниче драматична конфронтирања и контрастирања унутар текста. Паралогичко низање, диктат дубоке, трауматизоване и запретане подсвијести, ствара еклектичке спојеве, интертекстуалне и интерконтекстуалне релације (то понекад за крајњи резултат има гломазне, екстензивне пјесничке текстове какав је онај Седамнаест пилула, који неодољиво подсјећа на Ентинове говорне комаде, тзв. Талк пиецес или талк поемс). То су сукцесивни низови из којих зијају унутрашњи расцјепи, големи расапи и фрактуре. Комљен практикује исповједни манир својствен битничкој пракси (насупрот, рецимо, тзв. Њујоршке школе). Посве субјективан, херметичан, мутан и интровертиран (у психоаналитичком смислу), његов сказ подржава наглашен ракурс егзистенцијалне изопштености лирског субјекта, грч, зебњу и стигматични комплекс:"не морам да знам шта сам/не морам да знам шта желим(...)пас на задњем сједишту аута/лиже прозорско стакло, стакло је муљаво од влажног псећег језика/ауто је покривен снијегом/ја никад нисам имао пса/а та хладноћа коју осјећам/док се враћам истом кревету/ноћима/јесте оно што је мој живот/немогуће је лагати". На другом ће, пак, мјесту рећи:"у мени је ситан човјек/направљен од паучине, чачкалица и вјетрова(...)тијело му никада неће бити пријатељ". Комљенови пјеснички идиоми се понашају као рогови у врећи (да се послужимо овим фраземом), но, свеједно - У ВРЕЋИ! Таква се једна "врећа" у тренутку истинског надахнућа понаша као персонални аеростат, спиритуални дирижабл кадар да се издигне и узнесе изнад бизарног натурализма стварносне грађе и заплови у оном правцу у којем га емотивни импулс упути. Колико сам ја упознат, управо је у штампи прва Комљенова пјесничка збирка, па овај текст ваља гледати као својеврсну најаву за њу. Настао је, управо, као импресија након ишчитавања тог рукописа."Да ли су то били топови, или лупа мога срца?"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Фарса
Фарса
Шест минута
Шест минута
Биједне плате
Биједне плате
Рекордери
Рекордери
Сипај за цвају
Сипај за цвају
Зуканове шале
Зуканове шале
“Дођи јуче”
“Дођи јуче”
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана