Спортска галаксија: Инспирација звана Бајерн

Глас Српске 23.10.2007 00:00

Пише Добривоје Боби ЈAНКОВИЋ

БAЈЕРН, дакле, у четвртак на београдској "Маракани". Боље није могло бити, ако сте спортсмен. A ако нисте, него бисте Бајерн замијенили Флоријаном са Малте, па да ваш клуб прође - онда припадате галерији фудбалских шићарџија, а таквима није место у врховима фудбалског Килиманџара. Друго је време, боље или горе од оног из деведесет и прве, ђаво ће га знати, тек - тадашњи Бајерн је дочекан са дужним респектом, али и Џајићевом изјавом која је, као и два резултата меча са Баварцима, остала упамћена: "Победићемо Бајерн, и у Минхену и у Београду." Данас Црвена звезда нема ни таквог Џајића, а ни тим какав је имала те деведесет и прве, тим - хоћу рећи - у неодољивом европском налету, тим у којем нису сви играчи били велемајстори него је било половине који су важили за "доносиоце муниције". Бајерн је онда био немачки, најјачи немачки тим, а данас је интернационализован, и у њему су асови равни онима из Барселона, Челзија, Реал Мадрида... Интернационализована је и Црвена звезда, знатно мање од пребогатих Бавараца свакако, али са играчима који могу да имају солидан домет, и који ће имати публику као што је имала Звездина златна генерација из Барија и Токија. Испада да Звезда јесте испод Бајерна, али не баш толико. Зашто би Бајерн баш сигурно победио на Маракани, када тај тим уме да не победи немачке ривале и на новом стадиону у Минхену? Зашто би се Црвена звезда - наравно, ако је добро припремљена у сваком захтеву савремене игре - осећала унапред осуђеном на пораз од највећег немачког клуба, који са својом публиком има право да се сети деведесет и прве и Бајернових Немаца који се, у очају, бацају на траву "Маракане". Догодила се, у очекивању меча над мечевима Црвене звезде и Бајерна, побуна навијача Црвене звезде и ОФК Београда. Здушна и - неуобичајена. Званичници су изјављивали да је реч само о забрани да се на трибине уносе заставе, клупске заставе. Клупске заставе уопште. И на моткама и без мотки. Закон о сузбијању нереда је тако предвидео. Важан је и потребан тај закон, чекан је, уосталом, толико времена. Aли, да је законодавац човек са врела Звездиног севера, на пример, или Партизановог југа, знао би да се одлука о смиривању навијача не може пресећи на пању, па би у овој земљи, где закони иначе споро ничу, био флексибилнији. Aко су оправдано избачене мотке на којима се инсталирају заставе, што на пример у Италији никоме не пада на памет да забрани, онда су бар у првој фази смиривања тла" могле да буду признате заставе и заставице у које навијачи воле да се заодену. То, уосталом, и чини леп спортски колорит. Јасна ствар, морају се едуковати навијачи, али руку на срце - морају се едуковати и млади полицајци из првих "борбених редова" који умеју да прекардаше у употреби силе. Поступна примена закона - да, тако говори европска пракса, нагла присила - никако. Енглеска је, на пример, као колевка фудбала, али и хулиганства, прво решила питање реда унутар стадиона. Aли хулигани као такви одржавају се као коров, и потребно је време да се све невоље поправе. Недавно у Москви, у квалификационом сусрету за Европско првенство између Русије и Енглеске, дошло је до неописиве туче навијача две репрезентације, у којој су хулигани са већом репутацијом и традицијом, дакле Енглези, извукли дебљи крај. Енглеске власти још идентификују изгреднике, одузимају им пасоше када се утакмице њихових клубова и репрезентације играју у иностранству. Значи, мера по мера... Зато и у Србији започета кампања по новом закону треба да буде поступна и правична. Јер, добије ли та кампања медијски публицитет прве врсте, као што је почело на Омладинском стадиону на Карабурми, уопште неће бити добро. Нашли бисмо се на путу на којем ће бити растерано и ово мало публике која је остала за веће утакмице у фудбалу и кошарци. За оне обичне мечеве, закон није ни потребан, јер публика полако и сигурно диже руке од фудбала. Од "Карабурме" до "Маракане" има доста времена за културнија објашњења новог закона, јер акт је добар, и он не садржи само претње и присилу. A опет, ако предвиђени колорит на стадиону Црвене звезде - каквом смо се често сви дивили на Маракани као изливу слободе и демократије - буде исушен новонасталом ситуацијом, можемо бити названи и Србима по др Рашковићу, и то у догађају који публика једнодушно воли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.