Повратак органском
Ако за једну привредну дјелатност можемо рећи да је незаобилазна и ултраважна за Српску, онда је то пољопривреда. Често се поставља питање да ли је важније сточарство или земљорадња. Зависно од регије, надморске висине, али и традиције краја, о томе би се дало расправљати.
И док је корона однијела пуно живота и научила нас да вријеме рачунамо прије и послије пандемије, донијела је и једну нову навику. Дистанца од људи значила је једно, да је коначно дошло вријеме да се вратимо запуштеним имањима и посадимо, ако ништа, онолико колико је довољно за породицу.
Уз то, посљедњих година све популарнији је органски начин производње. Пољопривредници форсирају аутохтоне сорте које су биле неправедно заборављене. Куцнуо је час, формирају се и удружења како би се отргли од заборава производи које су садили и наши преци.
Имати своју башту и узгајати воће, поврће или љековито биље без било каквих пестицида, право је богатство. Мали врт, величине просјечног стана, вјероватно неће спектакуларно поправити наш кућни буџет те уштедјети новац, али јешћемо квалитетне производе. Посебно је то изражено код оних који имају малу дјецу и гдје живе осјетљиве категорије друштва, па се води рачуна о сваком оброку. Људи су спремни куповати домаћу храну као што су поврће, јаја и млијеко при томе не жалећи да плате дупло скупље од оних из трговине.
Здравље је у здравој храни. И заиста, то није флоскула или клише. За гојазност, али и разне болести крива је, између осталог, и лоша, нездрава и хемијски третирана храна.
Права је помама за домаћим сортама, које су неке популарније, наметнуте, европске, одавно потиснуле из башта. Највећа је потражња за органским сортама парадајза, паприке, али и јабуке, шљиве, крушке, па чак и кикирикија. Старе сорте су здравије иако наоко изгледају много ружније од оних које нам се сервирају и које купујемо свакодневно. У виноградима већ се увелико ради на орезивању лозе, а дневница од 100 до 120 марака за резаче је потпуно реална, јер је то тежак посао, а и све је мање оних који знају квалитетно да га раде. И зато, избор је на свима нама, а ако већ нисмо у прилици да узгајамо и имамо своју башту, онда не смијемо новац штедјети на оваквим куповинама.
Старе саднице и нове навике могле би бити само један корак у оздрављењу друштва, барем дјелимично, а исправан корак је засукати рукаве и посадити башту, за потребе своје породице, за почетак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
