Пописи

 Ведрана Кулага Симић
Пописи

Први послијератни попис становништва у БиХ уз велике муке и проблеме спроведен је крајем 2013. године, али о њему се још полемише кад год се за то укаже прилика или наметне потреба.

То пребројавање је показало да нас под овим дијелом неба има нешто више од 3,7 милиона. Посебну прашину је подигло правило убрајања и оних који живе и раде већи дио године с друге стране границе у стално становништво чиме је, према тврдњи стручњака из Републике Српске, и омогућен проценат од 50,1 у корист Бошњака, а тиме и доказ да су најбројнији, што повлачи за собом одређена питања из домена политике и власти.

И сам попис је од првог помена постао политичко и питање и оруђе с циљем да се ударе неки нови темељи, а не да једноставно и ми, као и готово цијели свијет, знамо званично колико нас стварно има, умјесто да стално нагађамо. Чак и, ево, десет година касније воде се исте расправе. И док неки одговорно тврде да је боље да немамо више никакав попис становништва ако ће бити као онај 2013, има и оних који заговарају да пописивачи поново, вјероватно послије свих других у региону и шире, крену од адресе до адресе како би се видјело шта се, односно колико промијенило током само једне деценије.

Међутим, о новом попису становништва се тек, према званичним подацима, с времена на вријеме поведе прича. С друге стране, за попис пољопривреде се и те­ како припрема терен, али ни то, по свему судећи, неће проћи без неких политичких егзибиција.

Посљедњи пуни попис пољопривреде на територији данашње БиХ био је још тамо крајем шездесетих година прошлог вијека, у вријеме бивше заједничке државе. Као потенцијални датум новог пописивања помиње се крај идуће године. Пописивачи би могли, односно требали на терен да изађу поново с јесени и “скенирају” пољопривредна газдинства широм Републике Српске и ФБиХ, а први позитиван корак је већ направљен прошлог мјесеца, када су три статистичке институције организовале пробни попис.

Добијени подаци би требало да им покажу шта је потребно побољшати да би прави попис пољопривреде дао најквалитетније могуће податке и резултате када се подвуче црта након обављеног посла.

За тај посао, да би био урађен по правилима струке, али и потреба БиХ, треба да буде урађено још доста тога, а за сада стижу само упозорења да и у овом случају вријеме цури и да надлежни морају што прије усвојити акта на основу којих ће попис пољопривреде бити спроведен како би статистика и власт добили податке на основу којих ће кројити смјернице за будући развој ове веома важне области у БиХ.

Потребне и употребљиве податке ће добити само под условом да политике у овој пописној причи буде тек толико да слушају и потписују акта која буду потребна статистичким заводима (под условом да и у њима самостално и искључиво на бази струке предлажу документа), без да поново траже начине за пренос надлежности на ниво БиХ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Носталгија
Носталгија
Корак испред
Корак испред
А шта ћете сад?
А шта ћете сад?
Чип мржње
Чип мржње
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана