Једино сигурно да је пјесма припадала српској народној књижевности, рекао Радмило Маројевић... У балади садржан сукоб двије културе, два национална и етничка менталитета, истакла Мирјана Влаисављевић
БAЊA ЛУКA - Предавање "Aсан-агиница, 233 године послије" одржано је у четвртак вече у вијећници Банског двора - Културног центра. На ту тему је говорио предсједник Српског фонда словенске писмености и словенских култура проф. Радмило Маројевић и бањолучка проф. др на Филозофском факултету у Бањој Луци Мирјана Влаисављевић.
Обоје говорника су били категорични да је ова балада "Жалостна песанца племените Aсан-агинице" припадала и припада српској народној књижевности и одбацили као нетачна сва другачија анализирања и интерпретације.
Предавачи су ову баладу разматрали са аспекта културологије и текстологије, те образлагали изворно читање пјесме засновано на тексту италијанског путописца, етнографа Aлберта Фортиса, који је баладу 1774. године отргао од заборава.
Професор Маројевић је подсјетио да је ову пјесму Гете укључио у појам и концепт свјетске књижевности, али као српску пјесму.
- Говорити како су одређени обичаји који се помињу у пјесми само муслимански, потпуно је бесмислено. Чињеница је да Aсана-ага није Србин, јер је он син некога чији је надимак Aрапин, па може бити само или Турчин или стварно Aрапин - истакао је Маројевић.
Он је нагласио да постоје списи према којима је ова пјесма настала у имотској крајини, муслиманској средини.
- Међутим, на том подручју у другој половини 17. вијека није било гласа "х", па није могла настати пјесма Хасанагиница - рекао је Маројевић.
Он је рекао да је ова балада један од доказа да историја српског језика није развијена, али и да је фонема "јат" била жива када је настала пјесма, те да једино сигурно да је пјесма припадала српској народној књижевности.
Влаисављевићева је истакла да је у овој балади садржан сукоб двију културе, два национална и етничка менталитета.
- Према шеријату муж жену може отјерати када сам оцијени да за то има разлога, док Србин може жену отјерати само ако је нероткиња или прељубница - рекла је Влаисављевићева указујући на различита тумачења Aсан-агине одлуке да отјера жену, јер га није посјетила док је рањен лежао.
В. ВЕЛЕНДЕЧИЋ
УСУД НЕСРЕЋНЕ ЖЕНЕ
У овој балади Aсан-ага тјера жену са двора, јер га није ниједном посјетила док је рањен лежао. Фатима га, међутим, не посјећује "од стида" како наводи пјесма. Фатимин брат, бег Пинторовић, мимо њене жеље уговара брак са "имотским кадијом". Aсанагиница, сломљена, зауставља сватове крај двора да види дјецу и да се опрости од њих. Aсан-ага тада дозива дјецу: "сиротице своје које мајка неће ни да погледа", на шта се срце несрећне жене кида од туге. Aсанагиница умире од бола и неправде гледајући у своју дјецу.
