Данас и овдје: Aнђели и ђаволи

Глас Српске 24.08.2007 00:00

Пише Томо МAРИЋ

КAДA би жељели да схвате сву истину о цјеловитој и сувереној БиХ, бошњачки политички двојац Сулејман Тихић и Харис Силајџић никад не би, благо речено, махалским маниром, кињили међународној заједници Милорада Додика, нити би се додворавали својим сународницима нереалним причама о стабилној држави Босанаца и Херцеговаца и о суживоту у тој држави, јер онда морају рећи и са ким ће ти Босанци и Херцеговци живјети заједно ако су Срби прљави и зли, а Хрвати подли и крволочни. Умјесто таквих испразних политичких прича, које им на исти начин редовно враћају Срби и све чешће Хрвати, Тихић и Силајџић треба да кажу бх. истину која гласи - једнострано признање државе БиХ није било засновано на жељи три конститутивна народа да у њој живе. Изостало је и опште вањско и појединачно унутрашње признање, иза којег ће, кад-тад, ипак, морати да стоји референдумско изјашњавање, као највећи демократски чин, сва три народа одвојено. Они који памте новију историју знају да је онда 90-их година побиједила сила, и зато се Бошњаци и данас свим снагама боре против референдумског изјашњавања; они најекстремнији помињу да ће се таквом изјашњавању супротставити и оружјем, јер немају никакву дилему да ни Срби ни Хрвати не желе унитарну државу БиХ. У анализи шта је било кад је било, сад би се опет требало вратити у не тако давну прошлост са реторичким питањем - ако је тада муслиманима омогућен референдум за суверену БиХ који је прошао уз помоћ Хрвата (а Хрвати послије због тога грдно зажалили!), зашто Србима није дозвољено да се на нивоу цијеле Југославије изјасне за очување заједничке државе? Шта је старије: кока или јаје, могло се, 90-их година, дефинисати прије крвавог распада Југославије. БиХ остаје, и данас, деценију и по након међународног признања, баш како тврди проф. др Ненад Кецмановић - немогућа држава! Она је то историјски увијек и била - три супротстављене нације, три виђења свијета, три бога и хиљаду владара. Нема ниједног великог догађаја у историји БиХ која су сва три народа доживјели на једнак начин, било као датум заједничког тријумфа и поноса, било заједничке патње и страдања, него их је, баш сваки, по националном кључу, раздвајао на побједнике и поражене, хероје и мученике, патриоте и издајнике. Та лепеза различитог виђења свијета и догађаја креће се у распону плус минус бесконачно. Кад сте, на примјер, чули политичара или интелектуалца Бошњака - муслимана да за турско доба каже да је то било вријеме ропства, што ће вам рећи сваки кршћанин и хришћанин; уосталом, турско доба има такав и историјски третман, као вријеме ропства! У различитим и увијек супротстављеним историјским памћењима, гдје опречна мишљења важе и за вријеме Aустроугарске, прве Југославије, НДХ, Титове Југославије... па све до овакве БиХ, зар није илузорно тражити ружичасти суживот, имагинарну толеранцију и недокучиву визију срећног живота. Вјероватно из тих разлога Милорад Додик каже да је Република Српска трајна категорија и бесконачна срећа, и да је Срби љубе као најрођеније, док је БиХ интересна категорија и трајаће док буде интереса. Срећа, љубав и интерес, нисам чуо да је тај тријумвират икад и игдје издржао пробу времена, чак ни код ђавола и анђела. Остала је и остаје вјечна бх. дилема, виђења свијета из три угла: ко је, у таквом односу емоција, заправо, анђео, а ко, опет, ђаво, и ко је сигуран да неће бити проглашен за једно када вјерује да је друго?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.