По шумама и горама

Вељко Зељковић

БиХ је све само не нормална правна држава, јер како другачије објаснити то што се Уставни суд БиХ константно поставља у позицију законодавца, а не тумача.

Један од посљедњих таквих парадокса јесте закључак да Република Српска не може бити титулар шума и шумског земљишта, а сви други могу.

Овај суд се толико запетљао у својим политичким играријама да се врло често зна десити и да у пресудама једно објашњење искључује друго. Примјера ради, Републици Српској се оспорава право власништва над шумама и земљиштем, а истовремено наводи како се неко мора бринути о њима, тако да испада - “та шума није ваша својина, али ви се морате бринути о њој”. Српска се на тај начин покушава свести на обичног “шумара”.

У тим настојањима да се што више обезвласти Српска, годинама се доносе неуставне и проблематичне одлуке које, и лаику је то јасно, немају апсолутно никакве везе са правом, а што у коначници сваки суживот у таквој држави чини све неподношљивијим и затегнутијим.

Када вас неко константно покушава сатјерати у ћошак, задајући вам при томе ниске и недозвољене ударце испод појаса, поставља се питање какав избор онда имате.

Све је то дио једне шире и опасне политичке игре СДА, али и осталих сателит странака које се декларативно представљају као грађанске. Покушава се оспорити готово све што је Српској дато Дејтонским мировним споразумом. Видјело се то, уосталом, и на примјеру пољопривредног земљишта. Довољно је да бошњачки клуб у Народној скупштини Републике Српске или неко “друго тијело”, покрене апелацију и коначан исход је већ унапријед познат. Ставови и аргументи друге стране се ни не разматрају.

Све личи на фудбалску утакмицу у којој судија константно навија за исти тим, те немилице дијели црвене картоне и досуђује пенале. Ако голман и успије одбранити казнени ударац, судија ће наћи изговор да га понови. Вјероватно ће рећи како се голман кретао на линији.

Наравно, све то не би било могуће да у овом суду не сједе и иностране судије, које у појединим случајевима јавно износе мишљења како би најбоље било да БиХ буде унитарна држава.

У таквим наметнутим околностима, шта онда Српској преостаје? Да се повуче са терена због лошег суђења или да настави играти по тако наметнутим правилима? Коме уопште и да се жали када је “судијска комисија” одавно компромитована? Шта је онда рјешење? Недавно неко написа - рестарт система и враћање на фабричко - дејтонско изворно подешавање. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана