Пензионери и тржиште рада
Проблеми са недостатком радника на домаћем тржишту сваким даном све више испливавају на површину. Доказ за то је чињеница да је у фабричким погонима, здравственим установама, на градилиштима, за воланом камиона или аутобуса све више пензионера у седмој деценији живота.
Према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС, закључно са фебруаром ове године статус осигураника, односно запосленог имало је 6.830 пензионера. У Фонду тврде да број корисника права на пензију који истовремено имају и статус осигураника има тенденцију раста у континуитету, што је видљиво и из статистике према којој је током 2021. године радило око 5.600 пензионера.
Домаћи послодавци сагласни су да је радни ангажман пензионера неминовност јер на тржишту рада мањка стручног кадра у свим областима, а пензионисани радници показују се као добар избор јер имају радне навике, потребну дисциплину, знање и, прије свега, стручност.
До ове кризе на тржишту рада дошло је, прије свега, због економских миграција младих који су, тражећи веће плате и боље услове рада, отишли у иностранство. У почетку, прије 15-20 година, тај одлив је био стидљив и спорадичан, али уназад пола деценије постао је до те мјере масован да се грађани БиХ одлучују да мигрирају и у шестој деценији живота.
Стотине зидара, молера, лимара, варилаца, аутоелектричара отишло је да ради у Њемачку иако су одували 50. рођенданску свјећицу.
Изморени лошим условима, минималним платама, вишегодишњим радом на црно, без пријава и осигурања, спаковали су кофере и ставили тачку на каријеру и живот који није имао просперитет.
Томе је у великој мјери кумовао и маћехински однос домаћих послодаваца који су се у великој мјери понашали као робовласници и израбљивачи. Полако али сигурно, то постаје прошлост иако су и даље неки послодавци у Српској задржали праксу да радницима на банку исплаћују минималац, а остатак новца у коверту. Осим што ће то радницима у коначници једнога дана умањити пензију, таква ситуација им у садашњици смета јер нису кредитно способни. Мало која банка ће раднику са минималцем одобрити стамбени кредит јер су у питању суме од око 100.000 марака.
Плате у Српској и БиХ уназад двије године јесу значајно порасле, али то неће зауставити одлив домаћих радника ако се не промијене радни услови. А на промјени тих услова треба да ради комплетно друштво, на првом мјесту послодавци, а потом и инспекција која мора бити репресивнија према пословним субјектима који крше прописе и послују у сивој зони. Зар инспекторима није сумњиво да сви радници у једном предузећу, почевши од чистачице, трговца, складиштара, рачуновође па до директора имају минималну плату? Докле год то никоме није чудно и остаје непромјењиво, људи ће, без сумње, разочарани одлазити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
