Паре нису проблем, пара има

Милијана Латиновић
Паре нису проблем, пара има

Пољопривредници у Републици Српској из године у годину шаљу апеле како би њихова производња опстала. А у времену нелојалне конкуренције, тектонских поремећаја на свјетском тржишту, инфлације која се мјери двоцифреним бројем, тај апел је гласнији него икада.

Лоше временске прилике, на које ратари не могу да утичу, редовно убиру плодове мукотрпног рада. Суша обере кукуруз, поплава однесе поврће, а рани прољећни мразеви убиру плодове воћки. Малинари се без суза не спомињу, они ни кад продају род, не знају по којој цијени су продали.

И тај сценарио се понавља из сезоне у сезону. Никако да пољопривредници саставе низ од неколико родних година.

Уз временске непогоде, ионако окрњену производњу још више начињу енормна поскупљења горива, сјемена и ђубрива чија је цијена одлетјела у небо. Исту муку муче и сточари којима је сваке године рачуница све тања, а фарме све празније. А да зло буде веће, домаће свјеже месо пропада, а којекакви мешетари продају замрзнут пилећи филе из Турске, без рока трајања, који је намијењен за прераду.

Све то пољуљало је домаћу привреду, а произвођаче довело на ивицу опстанка. Без подстицаја, које сваке године исплаћује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, тешко да би опстали.

Наду за идућу сезону подгријава то што је износ за подстицаје повећан на 180 милиона марака. Очи пољопривредника сада су упрте у надлежне. С обзиром на то да је аграрни буџет повећан за 110 милиона марака, и пољопривредници имају другачије жеље.

Сви редом уздају се у веће парче колача. Дупло веће.

Надамо се да ће износ који је на располагању домаћим пољопривредницима бити довољан да угаси пожар који је потпалила криза на свјетском нивоу, а који се разбуктао и код нас. Па и ако не буде довољно да угаси, онда бар да обузда ватру да не иде даље, јер паре нису проблем, пара има.

Иако се чини да је 180 милиона КМ довољан износ у аграрној каси, џаба ће бити ако произвођачи и надлежни не нађу заједнички језик и не усагласе коме је колико потребно. Буду ли, као небројено пута до сада, водили битке ко је добио више, а ко мање, коме се гледало кроз прсте, а ко је заслужио, тешко да ће стати на зелену грану.

Осим више новца за подстицаје, домаћој пољопривреди потребна је слога и међусобна подршка, јер џаба ће бити милиони ако неслогом и константним међусобним прозивкама упропасте и оно што имају.

Само уз јаку домаћу пољопривреду и привреда има шансу. Улагање у пољопривреду и повећање износа за подстицај домаће производње није трошак, већ инвестиција која гарантује да пред нама неће бити гладна година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Носталгија
Носталгија
Корак испред
Корак испред
А шта ћете сад?
А шта ћете сад?
Чип мржње
Чип мржње
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана