Aгенција за безбједност хране БиХ приводи крају приопи

Глас Српске
Aгенција за безбједност хране БиХ приводи крају приопи

Нови прописи допринијеће и већој конкурентности и лакшем изласку домаћих производа на страно тржиште, али и заштити домаће производње од прекомјерног увоза свега и свачега

ОБЛAСТ безбједности хране у БиХ требало би у наредном периоду да буде регулисана низом нових законских и подзаконских прописа. Они ће замијенити застарјелу и превазиђену регулативу, која је у примјени још од седамдесетих година прошлог вијека. Ово је најављено из Aгенције за безбједност хране БиХ, која у сарадњи са надлежним институцијама Републике Српске, Федерације БиХ и дистрикта Брчко, као и са еминентним домаћим и иностраним стручњацима приводи крају израду више правилника и законских прописа у области безбједности хране. У овој агенцији кажу да су тренутно у завршној фази правилници, којима ће се регулисати, између осталог, декларисање или означавање упаковане хране, услови употребе прехрамбених адитива и боја у храни, заслађивача... У припреми су и посебни правилници о воћним соковима, нектарима и сличним производима, затим о освјежавајућим безалкохолним пићима, о природним минералним, природним и изворским и столним водама. Замјеник директора Aгенције за безбједност хране у БиХ Зоран Ђерић потврдио је нашем листу да је у завршној фази и израда закона о генетски модификованој храни о којем би радна група, која га припрема, требало средином овог мјесеца да утврди када и како ће овај документ бити упућен на јавну расправу. Он је додао да је одређени број до сада припремљених преднацрта правилника, који морају бити усаглашени са директивама Европске уније, упућен на усаглашавање у Дирекцију за европске интеграције БиХ, послије чега би о њима требало да се изјасни Савјет министара БиХ. - Доношење и примјена ових, али и низа других нових прописа у области безбједности хране требало би да допринесе, прије свега, бољој заштити потрошача, већој конкурентности и лакшем изласку домаћих пољопривредно-прехрамбених производа на инострано тржиште, али и заштити домаће производње од прекомјерног увоза свега и свачега - изјавио је нашем листу Зоран Ђерић. Примјера ради, прошле године у БиХ је увезено разних флашираних вода у укупној вриједности од око 106 милиона марака, док је истовремено из БиХ извезено оваквих производа у вриједности од свега шест милиона. Примјена нових правилника, који ће бити усаглашени са сличном регулативом у земљама Европске уније, требало би да спријечи и обману потрошача у смислу приписивања производима особина које они, у ствари, не посједују. Предвиђено је, наиме, да на видном мјесту упакованог производа мора обавезно да буде декларација произвођача са називом производа, његовим саставом, количином, поријеклом, условима чувања, роком употребе, категоријом квалитета и ознаком серије производње. На прехрамбеним производима који се увозе у БиХ, на декларацији, осим назива сједишта произвођача и земље поријекла, нови прописи налагаће да буде истакнуто и сједиште увозника и земље из које је производ увезен. М. МИЉУШ ЗAКОН О ГМО За сада у БиХ не постоји ниједан посебан пропис којим се регулише производња, продаја и коришћење генетски модификоване хране. Једино је чланом 31. Закона о храни БиХ одређено да је за стављање генетски модификоване хране у промет потребна одговарајућа дозвола. У Aгенцији за безбједност хране кажу да ће новим законским прописом у овој области бити регулисана многа питања, почевши од самога стављања у промет, па до дефинисања надлежности које се односе на генетски модификоване организме (ГМО) и храну која их у себи евентуално садржи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана