Отето проклето
Дунуми и дунуми српске земље широм ФБиХ или су зарасли у коров и пропадају, или су их одавно присвојили неки други власници.
Ни толике године након завршетка ратног сукоба нису залијечене све ране.
Као да је мало било страдања, крвопролића и бјежања под кишом метака, тражења несталих и убијених, па ни сада у миру многи не могу да пронађу мир и спокој.
Не могу, јер су на мјестима која су некада звали својим огњиштем, дједовином, завичајем, данас подигнути спортски стадиони, а неријетко и џамије.
Српски народ расут на све четири стране свијета упорно и упорно покушава да врати земљу која је била у његовом власништву све до почетка рата.
Покушава, али како вријеме одмиче, чини се да је сва та борба узалудна. Џаба и папири који потврђују да су некада били власници земље са које су отјерани само са кесом у рукама, џаба све.
По добро познатом шаблону правосудне институције у БиХ раде како им се прохтије, па у случају Срба који су на суду тражили само своју дједовину, ни метар више од тога, пресуђивале су у корист оне друге стране, оних који су отели туђа огњишта.
А знају ли они уопште да је отето одувијек било проклето?
И тако се српски народ бори сам како зна и умије, уз подршку Републике Српске и Србије које су заједно покренуле кампању заштите права Срба и њихове имовине у ФБиХ.
С друге стране, када неко од Бошњака има било какав сличан проблем, за то преко ноћи знају сва могућа удружења и све иностране амбасаде, свјетске силе и ко све не.
Сви се добро сјећамо случаја Фате Орловић из Коњевић Поља на чијој је земљи била саграђена православна црква. Цијели свијет се удружио док није црква склоњена и њој њено враћено. И нека је.
Али гдје су сви ти дјелиоци правде, заштитници и душебрижници када треба земљу вратити Влади Ђерићу и другим Србима чија огњишта данас “красе” минарети? Гдје су багери да склоне вјерске објекте којима ту није мјесто?
Муке и страдања је било превише на свим странама деведесетих година и на генерацијама које су запамтиле све то зло, као и на онима које су рођене послије је да чувају мир као највећу светињу.
Треба да чувају своје, али и да поштују туђе, јер само ће тако изградити неку бољу будућност за своје потомке. Са украденим и отетим се нико никада није усрећио.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
