Опреза никад доста
Република Српска је, након стављања тачке на изборну сагу, прва у БиХ и овај пут кренула у конституисање нове власти, а пред изабраним званичницима су велики и изазовни послови у свим сферама живота.
Предсједник и потпредсједници Српске, српски члан Предсједништва БиХ и посланици су се заклетвом обавезали да ће радити у најбољем интересу свих који су их бирали, али и других који су имали друге фаворите на посљедњим октобарским општим изборима.
Добром дијелу њих ово није прва оваква заклетва, али никада није згорег да се подсјете на оно што им је посао и морална обавеза према грађанима који у њих полажу наде и који су показали да им вјерују те да желе да их они баш заступају у републичким и другим институцијама у БиХ.
На изабраним и долазећим именованим званичницима у Републици Српској је велики посао, али тога је ваљда, како доликује, требало да буду свјесни када су потписали кандидатуре за изборе и ушли у политичко коло. Ако нису, то ће више коштати оне који су изабрали, него њих саме, али видјећемо како ће се ствари одвијати у наредне четири године. А можда и двије, када је ријеч о мандату будућег предсједника Владе Републике Српске и министрима.
Посланици су заузели своја мјеста и сада је вријеме да се ради. Свако од њих мора, у сваком моменту, бити свјестан колику одговорност носи столица која му је припала. Нема простора за празан ход и пуко сједење, јер то није посао народног посланика. Њихова улога је да буду глас народа и глас Републике у коју се и за коју заклињу.
Пред Републиком Српском и БиХ су изазовна времена. Навикли смо на кризе на унутрашњем плану, посебно када је ријеч о функционисању институција на заједничком нивоу власти. Многа питања су давно отворена, а одговора ни на помолу још нема, јер није било разумијевања између свих оних који су на изборима добијали највеће повјерење.
И тако се у том лавиринту, повуци-потегни политике, вртимо годинама, али се чини да би долазећи дани могли бити још изазовнији због геополитичких промјена на глобалном нивоу. Већ су нас докачиле, али како ћемо проћи кроз све зависи првенствено од домаћих политичара.
Предуго су нам други кројили капу. Предуго нас држе под својом шапом, али и за то смо добрим дијелом сами криви, односно они који нас представљају.
Република Српска је равноправан дио БиХ и као такву треба да је посматрају сви. И Дејтон је тако рекао и ма колико год пута поновили, увијек може да се каже поново да само дијалог унутар БиХ може и да је сачува.
Мир имамо и не смијемо никада више да останемо без њега, али мора се знати ко доноси одлуке те да лични интереси не смију бити већи од општих. Сваки народ има своја права. Само их треба поштовати, а Народна скупштина је мјесто за заштиту и одбрану интереса Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
