Одлазак на излет

Жељка Домазет

Да је БиХ елдорадо за сваку врсту криминала и да доноси законе тек да се каже да их има, најрјечитије потврђује чињеница како се односи и према илегалним мигрантима, али и својим држављанима који су отишли на ратиште у Сирију да се боре на страни ИС-а, који је проглашен терористичком организацијом.

Мада је ова земља прије неколико година донијела Закон о забрани одласка на страна ратишта и прописала казне, у БиХ се то и у судовима и у институцијама безмало третира као одлазак на излет. Они који су одлазили и враћали се врло често су склапали споразуме са Судом БиХ, отплаћивали казну и као слободни грађани крстарили овом земљом.

Како су моћници наредили да свака земља мора примити своје држављане који су се борили у Сирији, ова на све начине растурена земља и овај повратак својих џихад ратника је схватила као играрију. Данима су се спремали да прихвате оне за којима је расписана потјерница, па су их у тим припремама пресрели догађаји и ратни сукоби на том подручју. Депортација је одгођена до даљег, да би у међувремену добили нови термин о коме се увелико прича ових дана.

О томе колико је ова земља спремна да се суочи са овим проблемом најбоље потврђује чињеница да су за прихват жена и дјеце предвидјели Имиграциони центар у Делијашу који је отвореног типа. Веле да ће опремити једну зграду у коју ће их смјестити, а на који начин и колико озбиљно ће извршити провјере о томе гдје су те жене боравиле док су биле у Сирији, како су одгајале дјецу, које болести болују, питања су којима се, очито, нико не бави.

Да ништа добро донијети неће ни БиХ, нити народима ове земље, јасно је као дан. Стога нека више никога у овој земљи не чуди дијагноза француског предсједника Емануела Макрона, који је рекао да је БиХ “темпирана бомба”. Макрон је само човјек који види ствари много боље и јасније од овдашњих званичника, који из својих удобних фотеља не виде ништа даље.

Док се народ “забавља” причама о томе да ли је депортација држављана БиХ одгођена или није, док овом земљом језде људи чији стварни идентитет нико са сигурношћу не зна, сасвим је сигурно да свако онај ко на било који начин нађе прилику да оде у уређене државе, бјежаће главом без обзира и настојати да се спаси од ове “темпиране бомбе” док је још вријеме.

Они који остану моћи ће само констатовати да Бог није штедио док је благодети дијелио у овој земљи, која ће постати примјер како све може да се упропасти.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана