О геноциду су рекли...

Александар Стојановић

Аустријски дипломата Валентин Инцко који у БиХ вегетира 12 година у петак је наметнуо Закон о забрани негирања геноцида, на исти датум када је Аустроугарска 1914. године Србији упутила ултиматум због убиства Франца Фердинанда.

О оваквом потезу речено је доста тога и прије самог објављивања, док је ова одлука била још у форми најаве. О Валентину Инцку, пак, речено је толико тога да је беспотребно трошити редове. Због тога, ваља посјетити шта су о геноциду рекли много квалификованији, образованији и објективнији од једног фрустрираног дипломате.

Професор Универзитета у Шведској Шел Магнусон у свом ауторском тексту у једном шведском медију навео је да је оно што се догађало током сукоба у БиХ деведесетих година ужасно, али, указао је, бошњачком народу није пријетило уништење. Он је истакао да ћемо, ако напустимо формулације и смисао Конвенције о геноциду, неизбјежно доћи у ситуацију да се убиство европских Јевреја релативизује, што је супротно моралу и интелектуалном поштењу.

- У неким европским земљама је убијено 90 одсто Јевреја, а оно што се догодило у Босни од 1992. до 1995. године није ни приближно томе и према томе не представља исти феномен - нагласио је Магнусон истичући да “Сребреница није исто што и Аушвиц”.

Истакнути свјетски историчар, професор Гидеон Грајф, рекао је да он “припада старом народу над којим је почињен највећи геноцид у историји човјечанства и да му нико не треба објашњавати шта он представља”. Говорећи о Сребреници, он је рекао да “наведени догађаји нису геноцид ни на који начин, да се није радило о геноциду и да се то не може назвати геноцидом”, уз констатацију да оног који користи тај термин треба обрисати из историје.

Предсједавајућа Апелационог вијећа суда у Хагу Приска Матимба Нијамбе је у пресуди генералу Младићу имала издвојено мишљење, истичући да “ВРС под командом Младића није починила геноцид над муслиманским мушкарцима, нити присилно измјестила жене, дјецу и старце.

- То што је Младић у Београду пристао да омогући да Црвени крст приступи заробљеницима, не може бити доказ било каквог злочиначког удружења у циљу истребљења, а камоли геноцида -  истакла је Нијамбе.

Инцку би било добро да је ишта научио из историје српско-аустријских односа, па би знао да ултиматуми и наметања код Срба само изазову инат и још већу жељу да се боре за истину и правду. А у тим ситуацијама, Германи никада нису потлачили Србе.

Поштујући знање и стручност судије Нијамбе, професора Грајфа и Магнусона, с пуним правом можемо рећи да се у Сребреници није десио геноцид. Или ће и они бити ухапшени?

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана