Носталгија
Временске неприлике посљедњих седам дана са собом су донијеле невоље, а најтеже је било у руралним дијеловима Српске који су били (или су и даље) одсјечени од остатка свијета.
На почетку, киша која је непрестано падала у Херцеговини и горњем Подрињу алармирала је тамошње становништво, на срећу без већих посљедица. За само три дана на крајњем југу земље сручило се више кише него за десет мјесеци прошле године. Посебно су била погођена села у околини Гацка, гдје су се локалне рјечице излиле, зачепиле пећине и прекинуле сваку комуникацију. У неким дијеловима још су путеви непроходни. Баш у тим крајевима, чамац и хеликоптер у случају нужде били су једина веза, посебно за старије и изнемогле.
Штете су минималне, а Републичка управа цивилне заштите поступала је крајње озбиљно уз све превентивне мјере. Ангажоване су све службе, а формирана и три регионална центра у Вишеграду, Фочи и Требињу, који су пратили стање и били на терену. Киша је престала, али нису проблеми које је са собом донио снијег, а поново је најтеже било становништву који живи у сеоском подручју.
Велики замети оковали су многа села како на југу земље, тако и у осталим дијеловима Српске. Комплетна територија општине Крупа на Уни два дана је без струје, а и у сусједном Новом Граду села су због пада далековода у мраку. Учионице су остале празне у десетини школа, јер није било струје или су радијатори били хладни, па је тако ђацима зимски распуст продужен за још најмање један дан. Зимској идили највише се радују најмлађи, а фотографије које ових дана круже друштвеним платформама, подсјећају на нека времена када су зиме биле много хладније а сњежни покривач већи.
Све то изгледа чаробно и идилично из топлих просторија. Ипак, људи који ту живе не радују му се превише. Уз све послове и тмурну свакодневицу, додатно морају чистити снијег испред домова и помоћних објеката. Више од пола метра снијега у принципу значи и изолованост.
Обично у тим руралним дијеловима наше земље људи се баве и сточарством па им снијег не иде наруку. Ипак, пољопривредницима, прије свих, воћарима и пчеларима, снијег је дошао као сламка спаса, јер високе температуре и “посна” земља значе само једно, лошу сезону.
С једне стране, остали су тако обриси носталгије, а с друге неочишћени путеви.
У времену у којем живимо све је мање оних којима је носталгија на првом мјесту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
