Ништа њему није јасно

Дарко Момић

Оснивач СДА, "отац", тј. бабо бошњачке нације, Алија Изетбеговић, у свом капиталном дјелу "Исламска декларација" навео је да "муслимани тамо гдје су мањина треба да трпе док не постану већина, а кад постану већина, онда треба да формирају исламску државу".

Кратко и јасно свим немуслиманима, осим предсједавајућем Предсједништва БиХ Жељку Комшићу, који ту тезу из Изетбеговићевог манифеста панисламизма, умјесто као пријетњу, доживљава као борбу за једнакост свих грађана. Несрећном Комшићу није јасно ни да је Милорад Додик у овом тренутку највећа брана томе да он никада не види колико је политички кратковид и колико је погрешно када каже да "БиХ мора одбацити превазиђени концепт конститутивности народа и снажније се ангажовати на успостави грађанског и демократског принципа један човјек - један глас".

Није њему јасно ни да тај принцип одлично функционише у Њемачкој или Француској, у којима живи 90 одсто Нијемаца и Француза, али не и у Белгији, у којој је сједиште Европске уније и у којој је према Уставу "обавезан паритетни састав Владе са подједнаким бројем министара Фламанаца и Валонаца".

Не разумије он очигледно ни да узурпирање најважнијих полуга власти од бошњачких политичких представника, о чему свједочи то да се на челу Савјета министара налази функционер СДА Денис Звиздић, који је истовремено и предсједавајући Представничког дома Парламента БиХ, на челу Дома народа његов страначки шеф Бакир Изетбеговић, као и да он сам предсједава Предсједништвом БиХ захваљујући бошњачким гласовима, најмање представља доказ једнакости свих грађана БиХ и потврду да је "одбачен превазиђени концепт конститутивности народа".

Није му јасно ни да управо такве ствари уз његов и грађански екстремизам Реуфа Бајровића и сличних изазивају оправдан страх међу Србима, али и међу припадницима народа који њега не признаје за свог политичког представника зато што се иза тих и таквих политичких потеза и праксе напросто назире теза цитирана на почетку овог текста.

На крају крајева, то што је на посљедњој џуми уочи прошлогодишњих општих избора у свим џамијама у БиХ добронамјерно сугерисано исламским вјерницима коме треба да укажу повјерење у трци за чланове Предсједништва БиХ и да је при томе лијепо речено његово име представља крунски доказ да њему заиста ништа није јасно.

Али, ваљда ће схватити да је инат ипак српска, а не грађанска врлина и да ће престати да инсистира на ономе што нема подршку свих народа у БиХ, а прије свега српског. У супротном, Срби никада неће престати да праве разлику између његових циљева и "Исламске декларације".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана