Незаштићени потрошачи

Анита Јанковић-Речевић

Већина потрошача у Српској и БиХ из мјесеца у мјесец кући се из куповине враћа са све мање намирница у кесама.

Разлог је константан раст цијена, и то не само луксузне робе већ и основних животних намирница које су насушна потреба људи. 

Таква судбина највише погађа становнике великих градова, у којима је по неписаном правилу све много скупље у односу на мале средине.

Тако грађани Бањалуке ових дана за пекарске производе морају издвојити више новца у односу на Семберце и Приједорчане јер су поједини бањалучки пекари ненајављено цијене хљеба и пецива подигли до 20 фенинга. На поскупљење својих производа су се одлучили иако цијене брашна нису расле. Правдају се да су на тај корак били приморани због поскупљења разних комуналних намета, али и раста плата. Стиче се утисак да им се из окова већих трошкова најлакше било ишчупати преко леђа потрошача. Навикнутим на екстрапрофит, није им пало на памет да те више цијене намета и издвајања за плате компензују кроз мању зараду. Јасно је да то није могла бити опција јер како би онда ширили пословно царство, куповали виле, станове на приморју и возали најскупље аутомобиле.

Свјесни чињенице да је менталитет нашег народа такав да хљеб једу уз све и свашта, израчунали су да је поскупљење од неколико фенинга безазлено и да неће смањити продају. Међутим, раст цијена од десет до 20 фенинга је можда само наизглед занемарљив, али на мјесечном и годишњем нивоу и те како празни кућни буџет. Тих додатних пар фенинга које потрошачи морају издвојити да би купили хљеб, кифле, пице и кроасане нарочито ће бити осјетни у џеповима пензионера и радника који раде за минималац. О незапосленима који немају никаква примања сувишно је и говорити. За њих је она народна изрека хљеб са седам кора, која се углавном користи у ситуацијама када се до нечега стиже тешком муком, сада добила потпуну примјену и то у оригиналном значењу јер ће, захваљујући овом поскупљењу, хљеба из пекаре на њиховом столу бити све рјеђе и мање.

Овим се још једном показало да потрошачи у РС и БиХ немају никаква права. Да о домаћим купцима нико не брине видљиво је и у новинским ступцима, гдје свако мало освану вијести о повученим производима са полица маркета. Јавна је тајна да на наше тржиште стиже роба најлошијег квалитета и то све због трговаца мешетара којима је само важна висина њихове зараде, али и надлежних који не маре претјерано за права грађана.  

Крајње је вријеме да се потрошачи упознају са својим правима и кажу не ономе што им сервирају трговачки ланци. Док се то не деси, љубитељи пица и кроасана могли би смањити конзумацију, ако не због поскупљења, онда због савјета нутрициониста који годинама упозоравају на штетност пекарских производа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана