Несагледиве посљедице

Анита Јанковић-Речевић

Пад домаће привреде могао би бити далеко већи од првобитних предвиђања, јер је све извјесније да се економске активности на ниво од прије кризе неће вратити ни у наредних годину, двије.

Негативне посљедице пандемије вируса корона видљиве су на сваком кораку. “Ковид 19” одавно није само медицински проблем. Криза осим што дрма глобалну економију на површину све више избацује и социолошке и културолошке проблеме. И најгоре од свега што се не зна да ли је ово најцрњи сценарио који нас је могао задесити. Испоставило се да су прогнозе врло незахвалне, што је видљиво на примјеру броја заражених. Мислили смо да је врхунац пандемије крајем априла, а сада имамо дупло па и троструко више обољелих на дневном нивоу у односу на те прољећне дане.

Ова глобална пошаст донијела је неке сасвим нове токове на које нико није био спреман, поготово не мале земље у развоју као што је наша. Озбиљном паду и милионским губицима свједочимо свакодневно, почевши од спољнотрговинске размјене, производње, прераде, туризма, угоститељства.

Велику штету трпи и тржиште аутомобила. Само за шест мјесеци ове године увоз нових и половних четвороточкаша у БиХ смањен је за огромних 62 одсто у односу на исти период лани. Вриједност увезених аутомобила са 469 милиона КМ, колико је износила лани, у првом полугодишту ове године скресана је на 294,9 милиона КМ. Због пада увоза аутомобила БиХ је остала ускраћена за милионе марака, а још већу штету трпе ауто-салони, у којима је потражња за аутомобилима готово преполовљена. Пословање многих ауто-кућа угрожено је јер се тек ријетки одлуче да пазаре возило у овим кризним временима. Највећи број грађана који су овог љета планирали да замијене или купе аутомобил одустали су од тих планова. Једни јер су остали без посла, други јер се не усуђују на подизање кредита у нестабилним временима и трећи који буџет за ново возило чувају за црне дане.

Осим трговаца аутомобилима за главу се овог љета хватају и туристички радници, јер је пандемија отказала бројна већ уплаћена путовања. Листа свих оних привредника који ових мјесеци сабирају штету предугачка је да би била побројана у ових четрдесетак редова текста. Јасно је да “ковид 19” руши све пред собом. Снови и надања падају као куле од карата. И помоћ је потребна свим секторима, као и самом становништву.

Власти су већ ускочиле са пакетом помоћи, а има ли новца да се привреда додатно погура да би могла држати главу изнад воде биће познато до јесени. Ако новца и буде, задатак Српске је да га мудро троши и каналише искључиво тамо гдје треба, а не да се расипа на подобне. Неопходно је и додатно ојачати повјерење грађана и приватног сектора, јер су они кључ за брз опоравак и излазак из кризе.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана