(Не)рад
Радно мјесто у некој од републичких институција, популарно речено, државне јасле, сан је и жеља и оних који чаме на бироима за запошљавање, као и оних који тек бирају занимања.
Без обзира на то да ли су се за неко радно мјесто школовали или не, имају ли радног искуства или не, сматрају да су богомдани за одређене позиције. Није тајна да је јавна управа грађанима атрактивна због превисоких плата које почесто не прати адекватан труд нити радни учинак.
И не само то, ту су и слободни викенди који почесто почињу петком прије истека званичног радног времена, што је у производним погонима немогућа мисија.
У реалном сектору није могуће доћи на посао и осам часова не радити ништа. У јавном сектору се то почесто дешава. Дођу да буду и добију плату. У реалном сектору плата се зарађује мукотрпним радом, проливеним знојем па и жуљевитим рукама, у зависности од привредне гране и радног мјеста.
Свакако да не можемо и не смијемо ни на једној страни све запослене трпати у исти кош. И у јавној управи има оних који знањем, радом и преданим залагањем зарађују сваку марку. Међутим, о њима се не говори. Најнормалнија ствар је да се на посао долази и ради и да си онда за тај рад адекватно плаћен.
Вриједни и поштени радници у јавној управи падају у сјенку оних који су тамо доспјели јер су подобни по разноразним основама, а не зато што су компетентни. Почесто та запошљавања иду по партијској линији, небитно која партија је у питању. Сви настоје да угурају неке своје.
На директорска мјеста управо због тога и стиже најмање пријава на конкурс, јер та мјеста су у правилу већ унапријед резервисана па “обични смртници” неће узалуд да троше вријеме и да се надају нечему што је унапријед изгубљено.
И док се на огласе за посао у реалном сектору и по неколико мјесеци не јавља нико, јавни сектор у Српској те бриге не муче. Понуда радне снаге за мјеста која они оглашавају је и више него шаролика и богата, док, с друге стране, грађевинска предузећа, металски или обућарски сектор муку муче да запосле иједног квалификованог радника, па посежу и за радном снагом из иностранства.
Уколико надлежни нешто хитно не предузму, армија чиновника на државним јаслама из године у годину биће све већа, а на једну по једну фабрику стављаћемо катанце. У таквом систему тешко да могу стасати генерације будућих привредника и вриједних занатлија, а без привреде, пољопривреде и заната, и јавна управа остаће гладна и жедна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
