Не само 12. маја

Дарко Момић

“Војска Републике Српске формирана је као израз потребе у одбрани српског народа и његових вјековних огњишта. Да није формирана посљедице по српски народ би биле сличне обиму страдања у протеклим ратовима”.

 

Ово је поводом 12. маја - Дана Војске Републике Српске поручио предсједник Борачке организације РС генерал Миломир Савчић, оцјењујући да је ВРС имала историјску улогу да одбрани народ, огњишта и територију.

И у тих неколико реченица стала је суштина свега што непријатељи српског народа упорно покушавају да побију и пред чим такозвана међународна правда затвара очи.

Војска Републике Српске била је одбрамбена армија и формирана је из историјске нужде са задатком да не дозволи понављање Шарговца, Мотика, Старог Брода, Пребиловаца, Пага, Јадовна, Јасеновца, Доње Градине и бројних других стратишта из Другог свјетског рата. И са задатком да онемогући да слободарско Поткозарје поново деценију и по чека одрастање првог регрута.

Да није било Војске Републике Српске, никада не би био пробијен “коридор живота”, а судбина више од пола милиона Срба у тадашњој Босанској Крајини вјероватно би била гора него каснија судбина њихових сународника из Хрватске који су са завежљајима у рукама напустили своја огњишта без илузије да ће се икада више на њих вратити.

Да није било Војске Републике Српске, ритуалног одрубљивања српских глава уз вјерске покличе својствене радикалним исламистима не би било само на Озрену, већ широм цијеле БиХ.

Да није било Војске Републике Српске, миса за блајбуршке жртве, најављена за 16. мај у Сарајеву, до сада би већ била одржана и то у Бањалуци, јер њеном одржавању не би имао ко да се супротстави.

Зато тврдње о злочиначком карактеру ВРС и стварање таквог наратива из Сарајева потпомогнутог хашком лакрдијом не пију воде, чак ни поред срамног и неизбрисивог ожиљка на лицу ВРС начињеног у Сребреници. Оно што се тамо десило верификоваће историјска наука, а не башчаршијска политика, али Срби морају да схвате да колико год искрено треба да се црвене пред том вјековном срамотом и неизбрисивим ожиљком, (како год га верификовала историја), толико треба и да се поносе Војском Републике Српске и оним што је извојевала и одбранила. А одбранила је један народ од понављања страдалничке историје и извојевала највећу српску побједу у 20. вијеку.

Укратко, да није било Војске Републике Српске не би било ни Републике Српске. И то они који њом руководе морају да имају на уму сваки дан, а не само 12. маја.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана