На факултетима ништа ново

Милијана Латиновић

Настава на факултетима оба јавна универзитета у Републици Српској почела је данас. Високошколске установе ни у три уписна рока нису успјеле да испуне уписне квоте, па је у амфитеатрима мање бруцоша него што је почетком ове године планирано. Нажалост, то и није ништа ново.

Ако је тачна она народна да се по јутру дан познаје, већ половином јуна, када је почео упис на факултете, знало се каква нас академска година очекује. Претјеране гужве, изузев на медицини, није било. Истина, није медицина једини програм на којем су попуњена сва мјеста на оба универзитета. Има и других студијских програма, попут информатике, гдје су индекси разграбљени, али има и оних попут српског језика гдје се број бруцоша може избројати на прсте једне руке. А слична ситуација била је и лани и годину раније. Они који се детаљније баве уписном политиком знају или би бар требало да знају да је већ годинама иста слика на факултетима. Приче о иновирању студијских програма и унапређењу факултета свима су пуна уста већ годинама, а студената ни за лијек.

Тачно је да демографска слика Републике Српске није најсјајнија и да бијела куга влада читаву деценију. Недовољно беба се рађа годишње, па самим тим и школско звоно звони за све мање основаца и средњошколаца. Ако су школске клупе празне, логично, нема ни студената.

Да зло буде веће, на многим високошколским установама резултат је могао бити бољи да многи кандидати нису већ након положеног испита подигли документе и с кофером у руци отишли преко границе да студирају на факултетима у Европској унији. Хтјели ми признати или не, тамошње дипломе у овом времену вриједе више и сигурно отварају многа врата недостижна студентима домаћих факултета. И није то једини разлог што су нам амфитеатри данас полупразни. Систем вриједности је толико пољуљан и искривљен да диплома у нашем друштву скоро ништа не значи. Јер да иоле вриједи, не би је било могуће добити за пар сати на појединим квазифакултетима широм БиХ. Ни љекар ни инжењер нису више цијењени као некада, па и они који заврше те факултете почесто чаме на бироима за запошљавање. Није да надлежни не чине баш ништа кад је у питању високошколско образовање, али очигледно је да је, и уз сву добру вољу и напоре, веома тешко исправити оно што је урушавано годинама. Паметни људи су давно рекли да ако не знаш како се нешто ради, не треба да измишљаш топлу воду, него да видиш како то раде они који су у томе најбољи, па да препишеш и примијениш.

Све док се уписна политика не промијени из коријена, а наставни програми не ускладе са технолошким развојем друштва и потребама економије и привреде, напретку се узалуд надамо. +++

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана