Милосрдни анђели
Када су НАТО снаге предвођене Америком 1999. покренуле војну акцију бомбардовања СРЈ, назвали су је, ироније ли, “Милосрдни анђео”. Том приликом на просторима Југославије “посијано” је на тоне осиромашеног уранијума. Први пут је уведен и термин “колатералне жртве”. И нико није одговарао, јер је то, наводно, била акција на ширењу демократије.
Нешто прије тога, тачније 1993. године, под истим изговором у Хагу је основан међународни суд иза којег су стале САД, а који је требало да се бави почињеним ратним злочинима на подручју некадашње нам државе. Како је тада саопштено, он је требало да донесе правду и помирење на овим просторима. Од тога није било ништа.
Свјетски “анђели” су врло брзо скинули своју маску и показали право лице. Затворске ћелије су биле резервисане само за Србе. Осуђени су на драконске затворске казне које су им “гарантовале” да никада за живота неће угледати свјетлост дана. Осим оног затворског. То хашко, односно западњачко виђење демократије, права и правде, али и људскости и моралности на својој кожи највише су осјетили Срби.
Када нису бацали бомбе са осиромашеним уранијумом по Србима, онда су их по командној одговорности затварали у хашке казамате. Након тога су наставили са “милосрдним” терорисањем, укидајући српским затвореницима и она основна људска права - па чак и на адекватну медицинску његу и лијечење.
У свему томе највише је предњачио контроверзни судија Кармело Ађијус не дозвољавајући онима који су испунили услове за пријевремено пуштање на слободу да то право и остваре. То право није дозвољено ни онима који су тешко обољели. Ново “милосрђе” западних анђела. Ни докторима са стране није дозвољено да се укључе у успостављање дијагноза и лијечење тешко обољелих који се налазе у Шевенингену. Кад се тако нешто ипак и дозволи, преглед је ограничен на одокативно доношење дијагнозе.
Медицински конзилијум, којег предводи Паукус Фалке, чак не дозвољава увид у медицинску документацију, како оних који су већ преминули због небриге надлежних у овом затвору, тако и оних који још служе своје казне. Због тога многи сматрају да ово није ништа друго до “убиство са умишљајем”. Најбоље је ово огледало свијета у ком живимо, у ком моћни и туже и суде, покушавајући да амнестирају себе од свих зала која су посијали. Хашки доктори сада само завршавају посао судија и центара моћи који су и покренули рат на простору бивше Југославије.
Какве су то судије? Какви доктори? Шта је са Хипократовом заклетвом? Како уопште спавају, имају ли душу? Имају ли савјести? Гдје је нестала људскост?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
