Маске

Вељко Зељковић
Маске

Наш велики писац и мислилац Иво Андрић својевремено је написао: “Кад видиш човјека сувише сигурног у себе и у оно што каже, хитра и слатка на ријечи, који ти нуди што му не тражиш, одобрава што кажеш, а остаје при ономе што је намислио, знај да је бестидник и бездушник, и клони га се колико можеш”.

Написао је ово коментаришући лицемјерство које је и данас, рекло би се, више него икад присутно. Поготово у политици. Ако се осврнемо на политичке блокаде, које готово свакодневно спроводе поједини бошњачки политичари, међу којима се највише истичу Жељко Комшић и Денис Бећировић, човјек не може да се не запита ко је у овој држави луд, збуњен, а ко нормалан, поготово након нових најава стављања “предсједничког вета” од стране поменутог двојца на велике инфраструктурне пројекте у Српској, и у то вријеме када БиХ вапи за инвестицијама.

Комшић и Бећировић изградњу гасовода кроз Републику Српску, који би БиХ обезбиједио додатну енергетску независност, али и економски замајац, условили су доношењем државног закона о гасу, односно новим преносом надлежности. Поред тога, овај двојац противи се овом пројекту јер би он, како кажу, наводно повећао руски малигни утицај у БиХ.

Међутим, у читавој овој причи и један и други заборављају да помену да се добар дио грађана ФБиХ годинама грије захваљујући руском гасу. Да истог није било, грађани Сарајева би задњу зиму цвокотали уз хладне радијаторе. Знају то и Бећировић и Комшић, али свјесно заборављају поменути. Заборављају и да је руска компанија “Гаспром” гас ФБиХ испоручила и поред огромних дуговања.

Другим ријечима, овај двојац је зарад приземне, ограничене и кратковиде политике спреман да жртвује сопствене грађане и то све због тога како би се Српска “уништила”. Цијена није битна. Наравно, то је и један чин додворавања Америци. А како то изгледа, најбоље су на својој кожи могли осјетити Европљани, који су себи допустили да постану вазали спољне политике САД.

Умјесто да у овом тешком кризном економском и финансијском периоду главне теме буде нове инвестиције, које би земљу коначно погурале напријед, Комшић и Бећировић својим иступима, блокадама и захтјевима додатно гурају БиХ у све већи глиб и мрак. Свјесни су они да, када би БиХ била “нормална” и економски стабилна земља, њихове политичке каријере би се завршиле, маске пале, јер би се људи бавили неким другим, животним темама, а не њиховим “шок-бомбама” и тврдњама како ће свима у БиХ бити боље кад комшији цркне крава. На тај начин они читаву БиХ држе на “бродској дасци”, стављајући јој тег на ногу и гурајући је према крају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана