Марку на плату

 Маријана Миљић Бјеловук
Марку на плату

Радници у појединим неразвијеним општинама у Републици Српској, за разлику од својих колега које си запослене у републичким институцијама, али и у већим локалним заједницама, ове године извисили су за повећање плате. Поред тога, они који држе кључеве општинских сефова не намјеравају да им набаце коју марку на плату ни у идућој години.

Кажу, видјеће, ако буду расли приходи, имаће их у виду. Али да се не лажемо, када се код кас каже да ће те имати у виду, то углавном значи да од тога нема ништа. Сваки пут када се потегне ријеч о повећању плату, код нас се говори да ће се видјети. А то видјети, никада да дође и да се “са видјећемо пренесе на платну листу”.

Судбину несрећних радника из мањих локалних заједница дијеле и радници у привреди, углавном читаве Српске, јер су ријетки примјери газда који су повећали плате онима који им доносе милионе марака.

За разлику од ових кабадахија са локала, изговори код газда су најчешће да расту њихови трошкови и да немају коју маркицу да набаце на плату. А да се не лажемо, и те­ како имају, само не дају. Не одричу се ти маркице у корист оних који им доносе зараду. Због такве њихове политике кукају на сва звона да немају раднике и траже неке тамо из Турске, Јордана, Бангладеша, Индије... И успијевају у томе, али вјероватно неће дуго, јер и увозној радној снази неће требати пуно времена да сконта гдје је и код кога дошла да ради. Ускоро ће они тражити новог послодавца, али не неког унутар нашег тржишта, јер су сви они више-мање у истом кошу. 

Таква политика, како на локалу, тако и код газда, да се разумијемо, била је присутна и прије ове инфлације, која обара све могуће рекорде. Ни прије се локалне кабадахије и они који себе називају газдама нису одрицали које маркице у корист радника. Међутим, сада се вјеровало да ће, ако ништа, бар трунчицу имати слуха за раднике који воде борбу за пуко преживљавање. И те како смо се преварили. Они имају слуха само за себе и своје интересе, а радници, нажалост, код већине њих служе само за израбљивање.

Ничија није, што би наш народ рекао, до зоре сјала, па неће ни њихова. Остаће они и без оне шаке радника што им је остала, па ко ће им онда доносити зараду. Неће ни они поменути Турци, Јорданци, Бангладешани јер и они ће у кратком периоду спаковати онај један кофер који су донијели и отићи... Дакле, ако желите раднике да вам раде, повећајте плате, па ћете их имати. У супротном, како је кренуло, не би нас изненадило да у општинама остане само онај кабадахија и пар његових сљедбеника или да газда сам ујутро са породицом улази у погоне и кроји, шије, прави, пише...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Носталгија
Носталгија
Корак испред
Корак испред
А шта ћете сад?
А шта ћете сад?
Чип мржње
Чип мржње
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана